Oboljenja pluća - faktori rizika
|
Rizici oboljenja pluća su pušenje i izlaganje duvanskom dimu, udisanje prašine i hemikalija na radnom mestu i unutrašnje aerozagađenje. Kašalj i otežano disanje su prve opomene da nešto nije u redu
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je četvrti uzročnik smrti u svetu, i od nje godišnje umre 2,75 miliona ljudi. Samo u Beogradu, prema najnovijim istraživanjima, od HOBP-a je obolelo oko 19 odsto odraslih osoba, odnosno više od 200.000 građana.
Otežano disanje i kašalj neki su od simptoma HOBP-a. U početku se javlja povremen kašalj koji je često praćen „sviranjem” u grudima. Kasnije je kašalj prisutan svakodnevno, ređe samo noću. Na početku bolesti primetno je otežano disanje, i to samo u toku napora dok se kasnije javlja i u stanju mirovanja. Kada se bolest pogorša, dolazi do pojačanog iskašljavanja. Iako u nekim slučajevima podseća na astmu, hronična opstruktivna bolest pluća ima samo pojedina poklapanja simptoma sa astmom.
Faktori rizika
Glavni faktor rizika za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća, koja uključuje i osobe sa hroničnim bronhitisom i emfizemom, jeste pušenje, zatim pasivno izlaganje duvanskom dimu, udisanje prašine i hemikalija na radnom mestu (gasovi, iritansi, isparenja) i unutrašnje aerozagađenje nastalo od organskih goriva koja se koriste za kuvanje i grejanje u nedovoljno provetrenim prostorijama.
- Na ovu bolest bi trebalo da pomisli svaka osoba koja je izložena ovim faktorima rizika, a pri tom kašlje, iskašljava, ima osećaj nedostatka vazduha pri naporu. Brine podatak da svaka deseta osoba starija od 40 godina boluje od HOPB-a, a da između 25 i 50 odsto ljudi i ne zna da je bolesno, iako se dijagnoza postavlja jednostavnim, brzim i bezbolnim disajnim testom. Ipak, polovina bolesnika počinje lečenje tek u odmakloj fazi bolesti, kada im je potrebno zbrinjavanje u bolničkim uslovima - kaže profesor doktor Marija Mitić-Milikić.
Pušači na udaru
Profesor doktor Predrag Rebić iz Instituta za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije objašnjava da bi spirometriju (disajni test) trebalo da uradi svaka osoba koja je u riziku za nastanak HOBP.
- Spirometriji bi trebalo da se podvrgnu dugogodišnji pušači, osobe koje imaju hronični kašalj i iskašljavaju, kao i oni koji se brže umaraju pri fizičkom naporu - savetuje doktor Rebić.
Kako sprečiti tegobe
Specijalisti ističu da je cilj lečenja sprečavanje pojave tegoba i njihovo uklanjanje. Preporučuje se redovna vakcinacija protiv gripa, jer to znatno smanjuje težinu bolesti. U teškim slučajevima koristi se kiseonik.
- Uz odgovarajuću terapiju i bez obzira na to što je funkcija pluća prilično oštećena, kvalitet života obolelih može se popraviti. Naravno, pušači moraju odmah da ostave duvan kako bi prepisani lekovi olakšali i ublažili tegobe. Od izuzetnog značaja je fizikalna terapija koja podrazumeva vežbe disanja i jačanje mišiće disajnih organa - objašnjava doktorka Mitić-Milikić.
Nedovoljna dijagnostika
Prema procenama Globalne inicijative za HOBP, više od polovine obolelih od ove bolesti nemaju postavljenu dijagnozu i nisu svesni da su bolesni i upravo to je bio razlog da se ustanovi Svetski dan posvećen HOBP-u kako bi se što pre shvatila opasnost od ove bolesti. Stotine miliona ljudi bori se svakodnevno sa njenim simptomima, ali je HOBP i dalje među bolestima koje se nedovoljno dijagnostikuju.