Da li imam grip ili virozu?

B92 29.12.2009 17:23
Da li imam grip ili virozu?


Jačanje tela, a ne savladavanje „napadača“, najbolja je strategija u borbi protiv bolesti. Otkrijte kako najbolje da se zaštitite i ostanete zdravi i zimi.



Glavobolja, kašalj, zapušen nos i kijavica neki su od simptoma prehlade, najučestalije zarazne bolesti u svetu. Čim se pojavi bilo koji od navedenih simptoma, mnogi ljudi, posebno ovih dana, podstaknuti panikom koja vlada zbog svinjskog gripa, odlaze lekaru.

Grip je bolest vrlo slična nazebu, jer u oba slučaja virusi napadaju nos, grlo, ždrelo i bronhije, ali su simptomi gripa jačeg intenziteta i dugotrajniji su. Dok je za grip, uz već pomenute simptome, karakteristična izrazito visoka temperatura, iznad 39 stepeni Celzijusa, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i iscrpljenost, nazeb po pravilu prolazi sa lagano povišenom temperaturom ili čak bez nje, a obolelima najviše problema zadaju zapušen nos i kašalj.

Kako se telo brani?

Šta se događa u našem telu kada mu zaprete virusi? Njihovo prodiranje u organizam prvo sprečava sluznica, jer sluz sadrži protivtela i enzime koji ih napadaju. Ali ako ipak uspeju da prodru u organizam, aktivira se takozvani specifični imunitet koji „pamti napadača“ i koji se zahvaljujući belim krvnim zrncima sa njima obračunava u krvotoku i limfnim čvorovima u vratu, pazuhu i preponama, gde dospevaju limfom. Taj prirodni imunitet neretko sami slabimo svojim načinom života. Zdrava osoba jakog imuniteta po pravilu se relativno lako može izboriti i odoleti i nazebu i gripu. Šta možemo da učinimo da preduhitrimo bolest? Francuski hemičar Luj Paster je još u 19. veku rekao da je jačanje tela, a ne savladavanje „napadača“, najbolja strategija u borbi protiv bolesti.

Vitamin C, poznato je od davnina, najbolji je prijatelj snažnog imuniteta. Prednost je što je svuda dostupan: u voću (posebno u šipku i citrusima), u povrću (brokoli, crvena paprika, peršun), u različitim napicima i drugim proizvodima svakodnevne namene, ali i u pastilama za žvakanje, kapsulama, tebletama, sirupima...

Vitamin C, prijatelj imuniteta

Tridesetih godina 20. veka otkriven je vitamin C. Godine 1928. hemičar Albert Sent-Đorđij izolovao ga je iz kupusa i adrenalinskih žlezda, a 1931. njegov kolega K. Dž. King i iz soka limuna.

Manjak vitamina C uzrokuje bolest poznatu pod nazivom skorbut koja se manifestuje oticanjem zglobova, krvarenjem desni i pucanjem malih krvnih sudova. Iako je ovaj vitamin snažni antioksidans, pa tako ima ceo niz pozitivnih svojstava, od jačanja imuniteta do zaštite srca i uklanjanja posledica stresa, nije dobro ni preterivati sa njim. Prevelike količine, više od 2.000 mg, osetljivim osobama mogu izazvati mučninu, gorušicu, proliv ili grčeve u stomaku. Preporučena dnevna doza iznosi 90 mg za muškarce i 75 mg za žene, a pušačima se preporučuje dodatnih 35 mg. To su minimalne, a ne optimalne doze, poželjna dnevna doza je veća, barem 200 mg. Tako, recimo, jedna šolja brokolija sadrži 125 mg vitamina C, a jedna sveža pomorandža oko 70 mg.

Uzimanje dovoljno tečnosti i vitamina C najbolji je lek za nazeb. S obzirom na to da uz nazeb uvek ide začepljen nos i otežano disanje, lekari obavezno preporučuju da se koriste kapi za nos, ali ne duže od pet dana, jer mogu izazvati zavisnost.

Za higijenu nosa svakodnevno, i po nekoliko puta, preporučuje se u nosnice ukapati ili ušmrkati rastvor kuhinjske soli u vodi, fiziološki rastvor ili morsku vodu, koja se kupuje u svakoj apoteci. Kako je preventiva prvi korak do zdravlja, preporučuje se uzimanje dodataka ishrani koji jačaju imuni sistem i učestvuju u njegovom radu, a to su, pre svega, propolis, cink i, naravno, vitamin C.

Iako su mnogi skeptični kad su deca u pitanju, pa smatraju da im svakodnevna uravnotežena ishrana može osigurati dovoljnu količinu vitamina i minerala, lekari ipak savetuju da se deci u proleće i jesen osiguraju dodatne količine propolisa i vitamina C jer se ta kombinacija kroz praksu pokazala vrlo efikasnom u snažavanju imuniteta. Prema preporuci nutricionista, u vreme infekcija trebalo bi često na trpezi imati supe i čorbe, jela od povrća (šargarepu, cveklu, sveži i kiseli kupus, boraniju, sveže voće i povrće), zatim je dobro piti više vitaminskih napitaka, a izbegavati meso, jaja i mleko jer povećavaju stvaranje sluzi, što otežava rad belih krvnih zrnaca, pa se time i ugrožava imunitet.

Pravila ponašanja

Dok se protiv sezonskog gripa kod nas u Srbiji već dva meseca može vakcinisati, a prema najavama iz Ministarstva zdravlja vakcina protiv „meksičkog“ gripa samo što nije stigla, nazeb je teško sprečiti. Svaka osoba se bar dvaput godišnje prehladi, a deca i češće, mada prehlada vrlo retko može da izazove komplikacije.

Opšte su preporuke da u slučaju nazeba ljudi paze da se virus ne proširi na druge, pa treba kijati i kašljati u maramicu, a potom je odmah i baciti, po mogućnosti u WC šolju ili u đubre, u zatvorenu kesu, da virusi ne bi isparavali.

Nužno je da izbegavate mesta na kojima se okuplja mnogo ljudi, često provetravate prostorije i perete ruke, izbegavate pipanje nosa ili očiju, i ne zaboravite da je nazeb virusna bolest koja se ne leči antibioticima.

Nije svaka temperatura grip

• U našoj zemlji je svakog dana sve više obolelih od „meksičkog“ gripa, ali svaka glavobolja i povišena temperatura ne moraju
biti znak te bolesti, već se možda radi samo o virozi, upozoravaju lekari.

• Ne treba paničiti, jer je novi grip za sada blaga bolest. Uglavnom se leči kod kuće.

• Infektolozi su proteklih dana upozoravali kako u slučaju pojave simptoma gripa lekaru opšte medicine treba da se jave samo hronični bolesnici koji će po potrebi dobiti antivirusni lek. Ostalima se preporučuje mirovanje kod kuće i lečenje uobičajenim metodama koje se primenjuju i u slučaju običnog gripa: piti mnogo tečnosti, snižavati temperaturu paracetamolom i uzimati mnogo vitamina C.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak