Hronična opstruktivna bolest pluća

Kašljete skoro svaki dan? Kad kašljete, često iskašljavate sluz? Ostajete li bez daha češće od svojih vršnjaka, čak i kada obavljate laganije svakodnevne poslove? Jeste li stariji od 40 godina? Pušite ili ste bivši pušač? Ako ste na tri pitanja odgovorili potvrdno, vrlo je velika verovatnoća da ste jedan od 600 miliona ljudi koji boluju od HOBP-a (hronične opstruktivne bolesti pluća).
U svetu od HOBP-a boluje oko 600 miliona ljudi, a 2020. godine to će biti treći uzrok smrtnosti u svetu, a 50 do 60 % slučajeva neće biti prepoznato niti dijagnostikovano. Ali, HOBP se može sprečiti i lečiti. Spirometrija je najvažnija metoda za dijagnostiku i klasifikaciju ove bolesti. Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), više od 3 miliona ljudi umrlo je od te bolesti tokom 2005. - što je više od broja umrlih od raka dojke i dijabetesa zajedno. Porast smrtnosti podstaknut je širenjem epidemije pušenja i demografskim promenama u svetu povezanim sa produženjem životnog veka stanovništva.

Klinički tok bolesti
HOBP je progresivna bolest koja ima svoj klinički tok. Karakterišu je suženje disajnih puteva i gubitak rastezljivosti (elastičnosti) pluća i smanjen protok vazduha kroz pluća. Zbog smanjenog protoka vazduha pri izdisaju, zadržava se vazduh u plućima i događa se hiperinflacija (pluća su puna zarobljenog vazduha), naročito u toku intenziviranja fizičkih aktivnosti. U svakom slučaju, obolela osoba mora da uloži dodatni napor pri disanju, a posledica je osećaj nedostatka kiseonika.
Kako bi izbegao nedostatak kiseonika, svesno ili nesvesno počinje da smanjuje broj svakodnevnih aktivnosti i pokušava da promeni životne navike. S obzirom na to da je reč o progresivnoj bolesti, bolesnici vremenom postaju sve manje aktivni, što utiče da mišići propadaju, počinje slabljenje kardiovaskularnog sistema i pojava daljeg nedostatka kiseonika uz još manje aktivnosti. Kombinacija simptoma (nepodnošenje napora, smanjenje aktivnosti i dodatno sistemsko propadanje) negativno utiče na kvalitet života bolesnika, što u hroničnom stadijumu može da prouzrokuje i invaliditet.

Glavni uzroci bolesti
U većini slučajeva HOBP je posledica pušenja. Pacijenti koji boluju od te bolesti često navode da su tokom poslednjih dvadeset godina pušili najmanje dvadeset cigareta dnevno.
Kod nekih pušača razvijaju se promene u plućima koje mogu da prouzrokuju hronični bronhitis i emfizem, stanja koja prethode hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća. Isto tako, pušači se razlikuju po sklonosti razvoja bolesti - iako nije jasno koji faktori imaju uticaja na to, no pretpostavlja se da postoje određene karakteristike disajnih puteva i genetski faktori. Ipak, gotovo petina obolelih nikad nije pušila, ali je bila izložena duvanskom dimu, zagađenju iz živtne srediine, prašini i hemikalijama.
Dakle, faktor zagađenja okoline veliki je rizik za dobijanje ove bolesti - to su stalna izloženost ekološkom zagađenju (prašini, hemikalijama, zagušljivom i zagađenom vezduhu u kući zbog loženja bioloških materijala), česte respiratorne infekcije u dečjem uzrastu, ali i socijalno-ekonomski status. Učestalost oboljevanja podjednaka je kod muškaraca i žena, što svakako ima veze i sa navikom pušenja.

Spasonosni pregledi
Uz obvezan prestanak pušenja, u lečenju HOBP-a izuzetno je važno što pre obaviti određene testove plućne funkcije. Jedna od najvažnijih preporuka pulmologa u svetu i kod nas je da svi pušači (ali i oni bivši) u dobu od 40 godina pa naviše testiraju svoju plućnu funkciju spirometrijom.
Hronična opstruktivna bolest pluća vrlo često osteje neprepoznata i otkriva se u uznapredovaloj, a vrlo često i terminalnoj fazi bolesti, kada je očigledno da spasa više nema. Spirometrija kao jednostavna dijagnostička metoda može ukazati na oštećenje funkcije pluća daleko pre nego što se jave prvi simptomi bolesti. Zbog toga lekari upozoravaju i savetuju da svi pušači (ali i oni koji su to bili nekada) stari 40 i više godina testiraju svoju plućnu funkciju spirometrijom.
Bolesnik tokom dijagnostičke metoda spirometrije prvo snažno udahne vazduh, a potom snažno duva u cev koja je spojena sa aparatom spirometrom. Taj aparat beleži podatke o brzini i količini pacijantovog daha. Podaci mogu pokazati postoji li prepreka protoka vazduha i koliko je opstrukcija pluća uznapredovala. Analiza je bez štetnih zračenja i sasvim se bezbedno može ponoviti koliko god puta treba, kako bi se pratio razvoj bolesti i dejstvo i efiksanost lečenja. Rentgenski snimak grudnog koša može pokazati jedino uznapredovali emfizem, proširenje disajnih puteva, kao posledicu hroničnog bronhitisa, astme ili tuberkuloze, a i nije preporučljivo učestlo snimanje rentgenom. Dobra dijagnostika je bitna za celovit i dobar prikaz disajnog sistema.
Kompjuterizovana tomografija (CT) - skener, poseban je oblik rentgenskih snimaka koji prikazuje tkivo u slojevima. Analize pomoću kojih se dijagnostikuje emfizem mnogo je osjetljivija i specifičnija od standardnog rentgenskog snimka. Skener takođe može utvrditi tip emfizema (na primer, panacinarni ili centroacinarni). Iako navedene informacije retko imaju uticaja na izbor terapije, dijagnostiku skenerom ne treba koristiti kao rutinsku  metodu pacijenata obolelih od HOBP-a. Ako se razmišlja o hirurškom zahvatu, tada je skener najčešće neophodan.
Pregled iskašljanog sekreta - kod stabilnog hroničnog bronhitisa taj sekret je sluzav i makrofazi su najbrojnije ćelije. Tokom pogoršanja hronične opstruktivne bolesti pluća iskašljani sekret postaje gnojan.

Sprečiti i lečiti
Osim prestanka pušenja koje predstavlja jednu od najefikasnijih mera kojom se može uticati na progresiju ove nimalo lake bolesti, lekovi takođe usporavaju
njen tok i deluju na simptome. Uz redovne preglede kod lekara pomoć pri oštećenjima funkcije pluća najčešće pružaju bronhodilatatori, lekovi koji šire dušnik i njegove ogranke. Oni mogu olakšati simptome i smanjiti ograničenje prolaza vazduha. Bronhodilatatori se mogu uzeti inhalacijom, na usta, potkožno (subkutano) ili venskim putem. Međutim, inhalacija se najviše preporučuje, jer je na taj način dejstvo leka maksimalno, uz minimalne nuspojave.
Mukoaktivni lekovi su sredstva koja deluju na izlučeni sekret, smanjuju njegovu količinu i olakšavaju iskašljavanje. Nekim bolesnicima može pomoći i mehaničko čišćenje kojim se podtsiče iskašljavanje, dok terapija kiseonikom većini bolesnika sa smanjenom količinom kiseonika u krvi može da produži život.
Prevencija i rano lečenje infekcije bronhija može smanjiti učestalost i težinu pogoršanja bolesti, a lečenje antioksidansima, vitaminom C i E usporava slabljenje plućne funkcije kod pušača. Najtežim bolesnicima može biti spasonosna transplantacija pluća ili hirurški zahvat kojim se smanjuje količina plućnog tkiva.

Upozoriti i osvestiti  javnost
Svetska zdravstvena organizacija obeležava Svetski dan HOBP-a 18. novembra kako bi upoznala javnost sa ozbiljnošću problema koje uzrokuje ova bolest. I kod nas u Beogradu i drugim većim mestima  nizom predavanja, prevetivnih pregleda i druženja upozoreno je da se bolest lakše usporava i efikasnije kontroliše kada se na vreme otkrije. Budite stoga oprezni i redovno kontrolišite svoje zdravlje.
Prestanak pušenja je najuspešnija mera kojom se leči HOBP, dok lekovi usporavaju tok bolesti i deluju na sve simptome.

Preporuke

• Nemojte prihvatiti usporavanje telesnih funkcija kao normalan deo starenja… Obavezno obavestite lekara ako često ostajete bez daha ili kašljete.

• Česte infekcije pluća izazvane hladnoćom razlog su za zabrinutost. Zatražite da vam urade analize kako biste isključili ozbiljnija stanja poput HOBP-a.

•  Razvoj astme kod odrasle osobe starije od 40 godina nije uobičajen. Ako često ostajete bez daha tokom obavljanja uobičajenih poslova, napravite analize na HOBP.

•  Dok odgađate razgovor o simptomima, jer ne uspevate da prestanete da pušite, pluća se mogu nepopravljivo oštetiti. Odmah razgovarajte sa lekarom, on će vam pomoći da se rešite pušenja i da lakše dišete.