Pobedite PMS zauvek: Hrana i vežbe umiruju hormone
|
Nervozu, razdražljivost, preosetljivost, nesanicu i depresiju, koji karakterišu PMS, većina žena može da ublaži pravilnom ishranom i vežbanjem, dok u težim slučajevima lekari prepisuju lekove.
Predmenstrualni sindrom, poznatiji kao PMS, poremećaj je koji se kod
mnogih žena javlja nedelju-dve pre ciklusa i koji im u velikoj meri
otežava život. Nekada je PMS posmatran kao problem psihološke prirode,
ali je dokazano da je reč o fizičkom poremećaju, te mu se tako i
pristupa.
Simptomi PMS-a su kod najvećeg broja žena podnošljivi, a kod tri do pet odsto žena su toliko izraženi da onemogućavaju normalno funkcionisanje i obavljanje uobičajenih poslova.
OTIČU GRUDI I NOGE
Osim psihičkih promena, žene u periodu PMS-a doživljavaju i izrazite fizičke promene poput oticanja nogu i stomaka, pojačanog apetita i povećanje telesne težine.
Zbog zadržavanja tečnosti u organizmu žene za samo nekoliko dana mogu da nabace po dva-tri kilograma. Grudi se povećavaju, postaju osetljivije nego obično i bole na dodir. Glavobolja, vrtoglavica, nesvestica, agresivnost i veoma izražena želja za slatkišima takođe spadaju u karakteristične simptome i najizraženiji su kod žena četrdesetih godina.
UZROCI NEDOVOLJNO POZNATI
Uzroci PMS-a nisu do kraja otkriveni iako postoje tri teorije koje objašnjavaju njegov nastanak.
Hormonska teorija zasniva se na činjenici da se u toku meseca kod svake žene menja hormonski status, odnosno da se menjaju nivoi estrogena i progesterona, prolaktina, aldosterona i prostaglandina. Zadržavanje tečnosti i soli u organizmu posledica je ove neravnoteže, što dovodi do smanjenog priliva krvi u mozak i polne organe. Zbog toga se melatonin (hormon koji reguliše ritam spavanja) i serotonin (hormon sreće) luče sporije i otud nastaje loše raspoloženje, nervoza i depresija.
Neohormonska teorija PMS povezuje s manjkom vitamina, smanjenim nivoom glukoze u krvi i poremećajima u stvaranju nervnih prenosnika, tzv. neurotransmitera.
Psihogena teorija kao uzroke PMS-a navodi depresiju i psihičku napetost i objašnjava da se psihički faktori javljaju, pre svega, kod labilnih i psihički neuravnoteženih žena.
U poslednje vreme veoma je popularno i tumačenje po kome sindrom nastaje kao rezultat zajedničkog delovanja bioloških, socijalnih i psiholoških faktora.
Simptomi PMS-a su kod najvećeg broja žena podnošljivi, a kod tri do pet odsto žena su toliko izraženi da onemogućavaju normalno funkcionisanje i obavljanje uobičajenih poslova.
OTIČU GRUDI I NOGE
Osim psihičkih promena, žene u periodu PMS-a doživljavaju i izrazite fizičke promene poput oticanja nogu i stomaka, pojačanog apetita i povećanje telesne težine.
Zbog zadržavanja tečnosti u organizmu žene za samo nekoliko dana mogu da nabace po dva-tri kilograma. Grudi se povećavaju, postaju osetljivije nego obično i bole na dodir. Glavobolja, vrtoglavica, nesvestica, agresivnost i veoma izražena želja za slatkišima takođe spadaju u karakteristične simptome i najizraženiji su kod žena četrdesetih godina.
UZROCI NEDOVOLJNO POZNATI
Uzroci PMS-a nisu do kraja otkriveni iako postoje tri teorije koje objašnjavaju njegov nastanak.
Hormonska teorija zasniva se na činjenici da se u toku meseca kod svake žene menja hormonski status, odnosno da se menjaju nivoi estrogena i progesterona, prolaktina, aldosterona i prostaglandina. Zadržavanje tečnosti i soli u organizmu posledica je ove neravnoteže, što dovodi do smanjenog priliva krvi u mozak i polne organe. Zbog toga se melatonin (hormon koji reguliše ritam spavanja) i serotonin (hormon sreće) luče sporije i otud nastaje loše raspoloženje, nervoza i depresija.
Neohormonska teorija PMS povezuje s manjkom vitamina, smanjenim nivoom glukoze u krvi i poremećajima u stvaranju nervnih prenosnika, tzv. neurotransmitera.
Psihogena teorija kao uzroke PMS-a navodi depresiju i psihičku napetost i objašnjava da se psihički faktori javljaju, pre svega, kod labilnih i psihički neuravnoteženih žena.
U poslednje vreme veoma je popularno i tumačenje po kome sindrom nastaje kao rezultat zajedničkog delovanja bioloških, socijalnih i psiholoških faktora.
Dodaj komentar