Sprečite nadražaje na koži kod beba
|
Kod beba i male dece ne treba preterivati sa upotrebom preparata za negu i higijenu jer će previše kozmetičkih sredstava samo dodatno isušiti nežnu i osetljivu kožu u tako ranoj životnoj dobi.
Kupujući razne šampone, kupke, sapune, kremice i ulja, roditelji ponekad zaborave koliko je zapravo hemijskih sastojaka u svim tim proizvodima, koje direktno nanose na dečju kožu, koja je u prvim mesecima posebno podložna infekcijama i sklona reagovanju na različite nadražaje.
Atopijski dermatitis
Razlog promena na dečjoj koži može biti i atopijski dermatitis. To je
urođena sklonost ka alergijskim reakcijama. Simptomi se mogu javiti već u
prvim mesecima života, a obuhvataju crvenilo, ekcem i veoma suvu kožu,
uz jak svrab. Ekcem se manifestuje pojavom crvenila ili mehurićima na
koži. Promene na koži se javljaju na licu, vlasištu, na delu vrata iza
leđa, na prevojima tela, a mogu da zahvate i celo telo bebe. Stručnjaci
ističu da nakon desete, odnosno dvanaeste godine života, oko 90 odsto
dece nikada više nema problema s ovom upalnom bolešću kože.
Štetni sastojci u dečjoj kozmetici
Roditelji se najčešće zabrinu kada pročitaju deklaracije na proizvodima
koje svakodnevno koriste za negu beba i dece. Proizvodi poznatih marki
multinacionalnih kompanija nisu, sami po sebi, dovoljna garancija da ne
sadrže opasne i dokazano štetne sastojke. Tako je prošle godine svet
uznemirila vest da neki od najpopularnijih i najprodavanijih šampona za
decu sadrže kancerogene hemikalije, kakvi su formaldehid i dioksin.
Takve rezultate analize pokazalo je nezavisno istraživanje kampanje za
sigurnu kozmetiku međunarodnog udruženja koje okuplja grupe za zaštitu
prirode. Umesto da proizvodi za negu dečje kože budu nežni i kako se
najčešće reklamiraju, „bez suza“, postavlja se pitanje njihove štetnosti
jer hemikalije koje su nađene u tragovima nalaze se na spisku
potencijalnih kancerogenih materija Agencije za zaštitu prirode.
Od čega se sastoje kreme za decu
U mnogim sredstvima za negu dečje kože nalaze se samo hemijske materije.
U najobičnijoj kremi za negu kože obavezno se nalazi neka masna baza, i
to najčešće tečni parafin, koji zapušava pore, zbog čega koža gubi moć
disanja kroz njih. Osim parafina, u kremi se nalaze i neke od masnih
kiselina, masni alkoholi, polusintetički i sintetički lipidi i silikoni.
Pored masne baze, kreme sadrže i vodenu bazu u koju spadaju
propilenglikol, etanol, trietanolamin. Ove dve baze moraju proći kroz
proces emulgacije i za to se koriste polisorbati, holesterol, lanolinski
alkoholi, esteri fosforne kiseline. Na kraju dolazimo do ostalih
materija koje se dodaju, a koje se mogu veoma lako izbeći jer nisu nužno
potrebne, a to su mirisi, boje, konzervansi i pigmenti.
Pravi izbor
Većina dece neće imati posledice zbog korišćenja takvih preparata,
ali sve raširenije kožne alergije govore kako se tokom vremena razvija
preosetljivost kod sve većeg broja mališana. Zato je preporuka da se
koristi samo kozmetika namenjena isključivo deci, bez dodatih mirisa,
boja, konzervanasa i pigmenata, sa PH vrednošću koja ne prelazi 5,5.
Kreme kupujte isključivo u apotekama , gde se možete posavetovati sa
stručnjacima od kojih su mnogi posvetili svoj vek odabiru
najprikladnijih proizvoda za najmlađe.
Nežna i osetljiva koža
Kod dece je površinski sloj kože, epiderm, mnogo nežniji jer nisu u potpunosti razvijene aktivnosti lojnih i znojnih žlezda, a sadržaj lipida je manji. Zbog svega toga, mehanizam termoregulacije kod mališana je mnogo osetljiviji, u odnosu na zrelu kožu odraslih. Njihova koža se lakše isušuje, podložnija je negativnim dejstvima sunca, povredama i infekcijama. Za pravilnu negu najvažnije je očuvati lipidni sloj kože, čija PH vrednost iznosi oko 5,5. Svaka promena PH vrednosti, kožu čini osetljivijom na dehidrataciju, infekcije, iritacije i alergije.