Izmenom u ishrani sačuvajte kardiovaskularni sistem

Ipak, ovako zabrinjavajući podatak prati i jedan olakšavajući, a to je da se, prema poslednjim istraživanjima, broj smrtnih slučajeva koji su posledica bolesti kardiovaskularnog sistema može smanjiti i za 50 odsto - objašnjava za „Blic“ nutricionista Branka Mirković. - Dovoljno je uvesti jednostavne promene u stil života, pre svega u načinu ishrane - dodaje ona.

 

Zasićene masnoćei holesterol

Na listi promena u ishrani je smanjenje unosa zasićenih masnoća i holesterola u krvi vodi ka stvaranju naslaga koje mogu da zapuše arterije, što za posledicu može da ima arterosklerozu, a u kritičnijim slučajevima i srčani i moždani udar. U vezi s tim date su i preporuke o preporučenom dnevnom unosu masnoća. One kažu:
- Količina kalorija koja se dnevno unese mastima ne sme prekoračiti 20 do maksimalno 30 odsto što je ukupno 400 do 600 kalorija. Primera radi 10 grama masnoća ima 90 kalorija.
- Dnevni unos holesterola ne sme da bude viši od 300 mg (300 mg holesterola dnevno).

So

Osim na količinu masnoća unesenih ishranom, potrebno je obratiti pažnju i na količinu unesene soli. S jedne strane, so je organizmu neophodna za održavanje ravnoteže telesnih tečnosti, pa premali unos soli može, s obzirom na to da ćelije ne uspevaju da zadrže vodu, da za posledicu ima dehidraciju.
Iako još uvek postoje kontroverze vezane za povišen unos soli i rizik od hipertenzije, većina stručnjaka zaključuje da kontrolisanje i smanjenje unosa soli može da bude dobra preventivna mera za mnoge koji pate od povišenog krvnog pritiska. Organizmu, da bi normalno funkcionisao, dnevno treba pet grama soli. Isto tako povišen unos drugih namirnica može da bude dobra strategija za održavanje dobrog zdravlja srca, prevenciju bolesti ili olakšavanja simptoma bolesti srca i krvnih sudova.
Ovde se u prvome redu misli na povišen unos namirnica bogatih vlaknima (povrće, voće, cele žitarica) i namirnica bogatih esencijalnim masnim kiselinama (riba, riblje ulje, maslinovo ulje, neki orašasti plodovi)

Prehrambena vlakna
Prehrambena vlakna su sastavni deo biljaka, a većina prehrambenih vlakana kroz digestivni trakt prođe nepromenjena. Dok prolaze kroz digestivni trakt, prehrambena vlakna utiču na način na koji će organizam svariti ili apsorbovati pojedine sastojke hrane. Izvori prehrambenih vlakana su: zob, zobena kaša, pasulj, grašak, pirinač, ječam, voće iz porodice citrusa, jagode, jabuke, šljive, pekarski proizvodi od celih žitarica, raž, kupus, šargarepa, kelj i brokoli.
 

Riba i riblje ulje
Dok zasićene masnoće povećavaju rizik od bolesti i smrti uzrokovane bolestima kardiovaskularnog sistema, esencijalne masne kiseline, koje su u velikoj meri prisutne u ribljem ulju, pogoduju zdravlju kardiovaskularnog sistema i prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.
Esencijalne masne kiseline mogu pomoći u:
- Smanjenju nivoa triglicerida u krvi
- Smanjenju rizika stvaranja krvnih ugrušaka – esencijalne masne kiseline deluju kao prirodni antikoagulansi na način da narušavaju sposobnost slepljivanja platela (krvnih pločica).
- Smanjenju krvnoga pritiska – nekoliko studija pokazalo je da osobe koje konzumiraju dovoljno ribe, u odnosu na osobe koje ne konzumiraju ribu, imaju manji rizik za pojavu povišenog krvnoga pritiska
Nutricionisti i dijetetičari preporučuju najmanje dva obroka ribe svake nedelje. Osim ribe, dobar izvor esencijalnih masnih kiselina mogu da budu i orašasti plodovi (bademi) i semenke (laneno seme).
 

Beli luk
Beli luk štiti srce i krvne sudove, ali samo ako se dodaje jelima ili jede uz nešto. Izbegavajte pilule od belog luka. A, ovo su njegove blagodeti:
- Smanjuje nivo ukupnog holesterola
- Smanjuje nivo LDL („lošeg“) holesterola
- Smanjuje krvni pritisak
- Sprečava stvaranje ugrušaka
- Deluje kao antioksidans.