Naučite da živite sa alergijom na hranu

Sve je veći broj onih koji imaju neku vrstu alergije, a u razvijenim zemljama od nje pati jedno od troje ljudi. Bez obzira na to da li simptome izaziva prašina, polen, životinjska dlaka ili hrana, telesna reakcija uvek je slična. „Alergija se najčešće javlja na namirnice poput pšenice, jaja, mleka, orašastih plodova ili nekih aditiva, a simptomi su slični - umor, glavobolja, migrena, kašalj, svrab, kijanje, nadutost, bolovi u zglobovima, mučnina“, objašnjava doktor Lejla Kažinić-Kreho, nutricionistica i autor knjige „Prehrana 21. veka“. U njoj se detaljno objašnjava koje su alergije na pojedine namirnice. Prema pomenutoj knjizi alergija se pojavljuje kada telo promeni svoj normalan odbrambeni odgovor upravo zbog prisutnosti alergena. Danas se koristi oko 3.500 dodataka ishrani i procenjuje se da u organizam unesemo tri do šest kilograma aditiva godišnje.

Saradnja sa lekarom

Broj ljudi alergičnih na aditive povećava se, a naučnici ga povezuju i sa porastom hiperaktivnosti kod dece.
Recimo, sve je češća alergija na orašaste plodove, naročito kod mališana. Prema podacima pre 15 godina, ta vrsta alergije bila je relativno retka, a danas jedno od 50 dece razvije alergiju na kikiriki. Deca mlađa od 16 godina naročito su podložna alergijama na hranu. Zanimljivo je da kod dece alergije na mleko, jaja ili soju najčešće nestaju do pete godine, jer dotad dovoljno ojača odbrambeni sistem.
Ako je dijagnostikovana alergija na neku vrstu hrane (nekada ih može biti i više), posebno je važno da roditelji osmisle nutritivno bogat jelovnik koji, naravno, ne sadrži hranu na koju je dete alergično, a koji će mu omogućiti zdrav razvoj. Veoma je važna saradnja sa lekarom specjalistom.
Kako bi dete znalo koje namirnice sme da uzima, važno je naučiti ga da prepozna hranu koju ne sme da jede. Što se tiče promene prehrambenih navika, zbog alergija na namirnice to nije nužno, već je važno izbaciti hranu na koju smo alergični i zameniti je nekim drugim namirnicama.

Ako vam je dijagnostikovana, na primer, alergija na mleko, koje je važan izvor kalcijuma, pijte sojino ili pirinčano mleko obogaćeno kalcijumom, a uz to jedite, odnosno što češće kombinujte taan-susamovu pastu (možete je naći u prodavnicama zdrave hrane) koja je vrlo bogata kalcijumom ili obavezno jedite sardine, cele sa kostima.Deca koja pate od alergije u probavnom sistemu imaju više loših bakterija, poput ešerihije koli, nego prijateljskih. Ako
nisu alergična na mlečne proizvode, treba da piju jogurt

Osim što raste broj alergičnih osoba,sve je češća i preosetljivost ili intolerancija na hranu. Preosetljive osobe ne mogu da probave određenu vrstu namirnica, što stvara brojne probleme poput nadutosti, povraćanja, zatvora i hroničnog umora. Simptomi intolerancije, odnosno preosetljivosti na neku vrstu hrane, za razliku od alergijskih simptoma, pojave se satima, pa i nekoliko dana nakon što smo nešto pojeli. Problem najverovatnije nastaje zbog nedostatka ili oštećenja enzima potrebnih da bi se svarila određena hrana.

Preosetljivost na hranu

Iako su simptomi slični alergiji, preosetljivost na hranu manje je opasna od alergije. Smatra se da ona nastaje posle prekomerne upotrebe baš namirnice na koju je osoba osetljiva.
Povećani stres, jedenje na brzinu i stalna užurbanost uzrokuju porast broja onih koji su preosetljivi na hranu.
Da bi se sprečila pojava intolerancije, važno je jesti što raznovrsnije i jelovnik obogatiti raznim vrstama žitarica.
Testovima se može utvrditi da li postoji alergija na neki od faktora iz okoline kao i stupanj alergije na određenu vrstu hrane.
„Eliminaciona dijeta je možda jedan
od najboljih načina da se utvrdi da li je reč o alergiji ili preosetljivosti na određenu vrstu hrane, i to tako što se u ovom dijetetskom programu eliminišu one namirnice koje najčešće izazivaju alergijske simptome kao citrusi, jaja, pšenica, mleko, veštačke boje, orašasti plodovi, čokolada, bobičasto voće, najčešće jagode.
“Eliminacioni režim ishrane traje od tri do šest meseci, a posle tog razdoblja postupno se uvode pojedine namirnice“, objasnila je autorka u pomenutoj knjizi, kao i šta bi trebalo da se jede a šta ne, kako da se uvede „sumnjiva“ hrana...
Rotacijska dijeta traje oko mesec dana i u njoj se zabranjuju „sumnjive“ namirnice da bi se nakon tog razdoblja uvele, i to na svaka četiri dana, kako bi se smanjio kompleks alergen-antitela.
Stručnjaci za intoleranciju na pojedine namirnice savetuje osobama koje su alergične da pažljivo čitaju deklaracije na proizvodima koje kupuju, kako ne bi slučajno propustili činjenicu da se baš u tom pakovanju skrivao neki alergen, kao i da obogate jelovnik ako žele i dalje da uživaju za stolom.

Ako tokom eliminacione dijete počnete da gubite mnogo kilograma, trebalo bi da se posavetujete sa stručnom osobom

Koja je hrana dopuštena?

- Tokom eliminacione dijete (3 do 6 meseci) izbacuju se namirnice koje najčešće izazivaju alergijske simptome: pšenica, mleko, šećer, alkohol, čokolada, jaja, veštačke boje, orašasti plodovi, kafa, agrumi, paradajz, bobičasto voće poput jagoda, malina, čak i jabuke. Istraživanja pokazuju da probleme vrlo često izaziva hrana koju organizam traži, pa razmislite šta vam se najviše jede.
- Smete da jedete piletinu, divljač i ćuretinu, maslinovo i suncokretovo ulje, kukuruz, zob, heljdu i pirinač. Od mlečnih proizvoda birajte nezaslađeno sojino mleko i sojine proizvode, pirinčano i zobeno mleko. Tokom eliminacione dijete možete jesti sve vrste povrća i mahunarki. Kada je reč o piću, možete piti sveže sokove od dopuštenog voća, čaj od kamilice, nane i đumbira.

Otkrijte da li ste alergični

- Uvek prvo izmerite svoj puls. Učinite to kad ste potpuno opušteni.
- Najmanje 14 dana izbegavajte hranu za koju mislite da ste na nju alergični - recimo pšenične proizvode.
- Posle dve nedelje pojedite namirnicu koju ste izbegavali, i to samu, bez dodataka druge vrste hrane - samo hleb, na primer.
- Izmerite puls i to 15, 30 i 60 minuta pošto ste pojeli hleb.
- Ako vam se puls povećao za 10 otkucaja u minutu u odnosu na izmereni u mirovanju, kod vas postoji osetljivost na tu namirnicu.