Savet fizijatra: Kako da sanirate posledice preloma

Svaki prelom je drugačiji, pa je zato teško precizno reći koliko traje zarastanje i potpuno saniranje povrede. Generalno, ukoliko se pacijent na vreme obrati lekaru i dobije adekvatnu pomoć, većina preloma zarasta za mesec dana ili najkasnije do tri meseca – objašnjava dr Predrag Mugoša, fizijatar, akupresurolog i sportski lekar.

LED, LED I SAMO LED
Doktor naglašava da pacijentu tek po skidanju gipsa predstoji dugotrajan oporavak, te je potrebno da bude veoma disciplinovan i da poštuje instrukcije lekara kako bi se izbegle moguće komplikacije.
– Čim pacijent skine gips, treba da ode kod fizijatra, koji će mu preporučiti odgovarajuću terapiju – kaže dr Mugoša.
Na mestu preloma se, u većini slučajeva, posle skidanja gipsa pojavljuju otoci kao posledica poremećaja u cirkulaciji. Zato je, objašnjava doktor, neophodno stimulisati cirkulaciju, što se postiže krioterapijom. Ona podrazumeva trljanje povređenog dela tela ledom, a zatim utopljavanje.
– Ova terapija daje najbolje rezultate ako se sprovodi neposredno nakon skidanja gipsa. Pacijent može da je sprovodi svakodnevno, kod kuće jer mu za nju nisu potrebni nikakvi posebni uslovi. Povređeno mesto treba trljati ledom od pet do sedam minuta, obrisati, uviti u frotir, a zatim u debelo, toplo ćebe. Utopljavanje treba da traje između 45 i 60 minuta – objašnjava naš sagovornik.
Savet plus: U plastičnu čašu od jogurta ili kiselog mleka napunjenu vodom ubacite drveni štapić i stavite je u zamrzivač. Izvucite led iz čaše i koristite ga za masažu. Zahvaljujući štapiću nećete morati da držite led golom rukom, pa vam masaža neće teško pasti.

NE STAVLJAJTE MORSKU SO
Dr Mugoša naglašava da se krioterapija primenjuje najmanje deset dana i da treba da je praktikuju i pacijenti kod kojih nakon skidanja gipsa nije bilo otoka. Na ovaj način se ublažavaju bolovi i normalizuje cirkulacija, što omogućava bržu aktivaciju zgloba.
– Krioterapijom se sprečava nastanak algodistrofičnog ili Sudekovog sindroma, koji izaziva nove poremećaje cirkulacije i jake bolove, pa čak i trajno ograničenu pokretljivost zglobova.

 –Sretao sam pacijente koji zbog neadekvatne terapije nisu mogli da savijaju zglobove ili su imali tanje ekstremitete, smanjenu pokretljivost – kaže dr Mugoša i navodi da polomljenu ruku ili nogu posle skidanja gipsa ne treba stavljati u toplu vodu niti u rastvor morske soli, što se kod nas prilično često radi.

VEŽBE PROPISUJE LEKAR
Osim krioterapije, koju pacijent sprovodi kod kuće, fizijatri nakon skidanja gipsa preporučuju elektrostimulaciju, terapiju magnetima i elektroterapiju kako bi se aktivirao zglob i ubrzalo zarastanje preloma. Vrstu i trajanje terapije fizijatar određuje nakon pregleda povređenog dela tela i snimka kosti napravljenog posle skidanja gipsa. Rana primena hidroterapije i vežbe po preporuci fizijatra ubrzavaju rehabilitaciju, a neke od njih pacijent može da radi i dok mu je povređeno mesto imobilisano.

PLIVANJE JE KORISNO
– Treba vežbati tačno onoliko koliko lekar preporuči. Kao što nije dobro vežbati manje nego što je preporučeno, nije dobro ni preforsirati se. Lečenje preloma ima svoj tok i zahteva određeno vreme, i zato povređeni zglob ne treba na silu činiti funkcionalnim – ukazuje dr Mugoša i dodaje da svakom pacijentu po skidanju gipsa prija plivanje.