Srce beleži sve: Lečite na vreme visok krvni pritisak

Da bi se shvatilo kako povišen krvni pritisak (ili hipertenzija) deluje na srce, potrebno je razumeti neke osnovne principe. Srce se može podeliti na desno srce, koje doprema vensku krv sa nižim procentom kiseonika u pluća, i levo srce, koje šalje krv iz pluća, bogatu kiseonikom, u arterije celog tela (sistemsku cirkulaciju). Iz ovog razloga se hipertenizija ponekad naziva i sistemska ili arterijska hipertenzija. Glavna pokretačka snaga, koja pomera krv iz srca u sistem arterija i tako obezbeđuje krv za ceo organizam su leva komora i leva pretkomora. One zajedno čine levo srce, koje je najviše opterećeno i u kome dolazi do najvećih promena, prvo kao zadebljanje mišićnog zida leve komore, a zatim i širenje šupljina i leve komore i leve pretkomore. Povišen krvni pritisak izaziva napinjanje mišićnog zida u šupljinama levog srca, tako da vremenom dolazi do povećanja krutosti (smanjenja elastičnosti) i zadebljanja – hipertrofije mišičnog zida. Takođe, dolazi do ubrzanog razvoja ateroskleroze u svim krvnim sudovima. Udruživanjem ovih dejstava, smanjuje se dopremanje kisonika u srčani mišić (dolazi do ishemije miokarda), što kasnije može dovesti do infarkta miokarda, iznenadne smrti, raznih poremećaja srčanog ritma i srčane slabosti. 

OSETLJIVA LEVA KOMORA

Čak i pre nego što dođe do zadebljanja i povećanja mase srca, a posebno leve komore, mogu se primetiti promene u funciji skupljanja (kontrakcije – sistole) i širenja (dekontrakcije – dijastole) srca. Kasnije, ako se pacijent ne leči i krvni pritisak je stalno povišen, dolazi do postepenog slabljenja srčanog mišića. Precizno određivanje pada elastičnosti se može uraditi standardnom dopler ehokardiografijom i određivanjem karakteristika protoka kroz ušće koje spaja pretkomoru i komoru levog srca.
U daljem toku bolesti, dolazi do sve većeg opterećenja srca, tako da srčana snaga sve više opada. Počinje da slabi i funkcija kontrahovanja (sistole) srčanog mišića i razvoja različitih oblika srčane slabosti. Opadanje snage levog srca je praćeno pojavom gušenja, brzim zamaranjem i nemogućnošću spavanja na ravnom. Tegobe se razvijaju zbog nakupljanja tečnosti u plućima.

PROCENITE RIZIK

Takođe, specijalnim ispitivanjima (talijum scintigrafija) mogu se naći polja u srčanom mišiću gde je smanjeno dopremanje kiseonika, a da na na koronarografiji (kontrasno snimanje krvnih sudova srca) nisu nađena značajna suženja. Hipertrofija (povećanje mišićne mase srca) nastaje kao odgovor na povećan otpor proticanju krvi u arterijama, i u početku deluje kao zaštita, jer sprečava naglo širenje (dilataciju) srca. Međutim, u daljem toku bolesti, baš je hipertrofija ta koja izaziva različite disfunkcije srčanog mišića.
U prošlosti, hipertrofija se u kardiologiji prepoznavala se snimanjem elektrokardiograma (EKG). Međutim, ehokardiografija (snimanje srca ultrazvukom) je mnogo preciznija i osetljivija (omogućava merenje debljine srčanog mišića do desetog dela milimetra). Ovaj pregled je potpuno bezbolan i bez opasnosti po pacijenta.
Masa leve komore je veća kod onih pacijenata kod kojih pritisak ne pada za vreme sna (fiksirana hipertenzija). Takođe, nađeno je značajnije podudaranje između hipertrofije leve komore i pritiska, koji je meren za vreme stresa na poslu nego krvnog pritiska, koji je određen slučajnim merenjima. Značajnija povezanost sa masom srca je nađena za donji (dijastolni) krvni pritisak nego za gornji (sistolni) krvni pritisak. Iz ovog razloga je veoma važno precizno odrediti vrednosti donjeg pritiska, kao značajnijeg u praćenju i lečenju hipertenzije i proceni rizika za pacijenta.

KAD SRCE KUCA BRŽE
Veoma je važno pravilno i na vreme lečiti hipertenziju i dostići ciljne vrednosti krvnog pritiska, koji su stroži ako pacijent ima šećernu bolest, puši i ima povećan nivo masnoća u krvi. Tada se ciljne vrednosti krvnog pritiska približavaju normalnim, sve do 120/80 mm Hg.
Gotovo svi lekovi, koji snižavaju krvni pritisak, imaju dejstvo na smanjenje mase srčanog mišića. Izgleda da najbolje deluju inibitori angiotenzinogena (ACE inhibitori), jer oni pored smanjenja hipertrofije imaju i ulogu u zaštiti krvnih sudova i smanjenju naslaga na njihovim zidovima. Sa smanjenjem zadebljanja leve komore, funkcija leve komore se obično popravlja.
Hipertenzija je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj angine pektoris i infarkta miokarda. Takođe, kod ovih pacijenata prisustveo „nemih infarkta miokarda“ (infarkti srca koji se dogode bez bolova u grudima) je značajno povećana. Ovi pacijenti su mnogo osetljiviji na nedostatak kiseonika u srčanom mišiću, tako da je češća iznenadna srčana smrt.
Međutim, treba znati da i preterano snižavanje krvnog pritiska (previše terapije) takođe dovodi do neželjenih događaja.

KONTROLE NA TRI MESECA DO GODINU DANA

Ehokardiografija ima posebno mesto, jer je najpreciznija u određivanju promena srčane funkcije na početku i tokom terapije hipertenzivnih bolesnika. Danas nijedan pacijent, koji ima bilo koji oblik hipertenzije, pa čak i ako samo roditelji imaju povišen krvni pritisak bez hipertenzije kod potomaka, ne bi trebao da ostane bez kompletnog ehokardiografskog pregleda i dopler merenja protoka u srcu.
Pacijenti kod kojih je potvrđena hipertenzija bi trebalo da urade (u zavisnosti od ozbiljnosti) ehokardiografske kontrole na tri meseca do godinu dana. Sportisti kod kojih je nađena hipertenzija, bi takođe trebali da prođu kompletno ispitivanje, koje podrazumeva pregled kardiologa, neurologa i endokrinologa i odgovarajuće hormonske analize. Veoma je značajno precizno odrediti masu srčanog mišića i odnos dejstva sporta i hipertenzije na njeno uvećanje. Osobama koje imaju fiksirani oblik hipertenzije (visoke noćne vrednosti krvnog pritiska) kao i kod osoba čije prosečne vrednosti prelaze 160/100 mm Hg (drugi stepen hipertenzije), treba pokloniti posebnu pažnju i odabirom adekvatne terapije, pritisak dovesti na zadovoljavajući nivo.