Sve o hipertenziji: Kontrolišite pritisak, sačuvajte srce

 Odbacite loše navike i smanjite rizik od bolesti, poručuje doc. dr Vesna Stojanov, kardiolog Kliničkog centra Srbije.

Od hipertenzije, povišenog krvnog pritiska, jedne od najrasprostranjenijih bolesti modernog doba, kod nas pati oko dva miliona stanovnika. Normalne vrednosti krvnog pritiska kreću se od 120/80mmHg do 140/90mmHg, a povišenim pritiskom smatraju se vrednosti iznad 140 za gornji i iznad 90 za donji.
U faktore rizika za dobijanje hipertenzije spadaju gojaznost, pušenje, stres, prekomeran unos soli, alkohola i energetskih napitaka, ali i manjak sna.
Doc. dr Vesna Stojanov, kardiolog i načelnica Odeljenja za ambulantnu dijagnostiku, ispitivanje i lečenje poremećaja krvnog pritiska u Kliničkom centru Srbije, kaže da posebno zabrinjava podatak da od hipertenzije sve češće pate mlade osobe, čak i deca školskog uzrasta.

OD PRITISKA STRADA SRCE
– Do porasta broja obolelih od hipertenzije nepoznatog uzroka, koja je i najčešća među mladima, najverovatnije dolazi usled načina života. Mladi su veoma pasivni. Sede za računarom i ispred televizora, nezdravo se hrane, unose velike količine energetskih napitaka, malo se kreću i retko vežbaju. Zato i ne čudi što iz godine u godinu raste broj obolelih – kaže ona.
Kod pacijenata s hipertenzijom rizik od infarkta srca veći je pet puta nego kod zdravih ljudi, a rizik od zakrečenja krvnih sudova veći je dva-tri puta. Hipertenzičari čak sedam puta češće pate od cerebrovaskularnih bolesti nego ostali.
Osobe s povišenim krvnim pritiskom najčešće nemaju nikakve simptome, pa se dijagnoza u najvećem broju slučajeva postavlja slučajnim merenjem.
– Na visok pritisak mogu da ukažu jake potiljačne, temene ili slepoočne glavobolje, malaksalost, brzo zamaranje, pritisak u sredini grudi, vrtoglavica i zujanje u ušima, svetlucanje pred očima i dvostruka slika. Nažalost, većina ovih simptoma javlja se i u slučajevima drugih bolesti, što može da oteža postavljanje dijagnoze – kaže dr Stojanov i dodaje da sve odrasle osobe treba s vremena na vreme da kontrolišu pritisak, čak i kada nemaju nikakve tegobe. 

NEMA UNIVERZALNOG LEKA
Pritisak se uvek meri u isto vreme jer zavisi i od doba dana. Pacijent pola sata pre merenja ne bi smeo da pije kafu niti da puši, ali je poželjno da bude miran i opušten. Pritisak je najniži oko dva časa iza ponoći, a najviši ujutro, pa se zato u to doba registruje najveći broj infarkta srca.
– Ne postoji univerzalan lek za hipertenziju već se terapija propisuje za svakog pacijenta pojedinačno. Kombinacijom dobre terapije lekovima i zdravim načinom života bolest se može uspešno držati pod kontrolom. Kod većine pacijenata terapija se koriguje sa svakom promenom godišnjeg doba. Primera radi, zimi se krvni sudovi šire usled hladnoće, a pritisak raste zbog slane i jake hrane, pa obolelom treba veća doza lekova. Kad otopli, a naročito leti, pritisak pada usled znojenja i širenja krvnih sudova, pa se terapija prilagođava tim uslovima – objašnjava doktorka. 

ODBACITE ŠTETNE NAVIKE
Budući da do povišenog krvnog pritiska najčešće dolazi zbog nezdravog načina života, svi treba da se pridržavaju sledećih saveta:
- Ukoliko pušite, obavezno ostavite cigarete pošto nikotin sužava krvne sudove.
- Izbegavajte so, optimalna količina je 2 g dnevno.
- Regulišite telesnu težinu. Gojaznost je jedan od osnovnih faktora rizika za hipertenziju.
- Izbegavajte stresne situacije.
- Redovno spavajte.
- Izbegavajte alkohol i energetska pića.
- Vežbajte, šetajte, bavite se sportom.