Polen i alergije - Kada proleće postane neprijatelj
|
Polenova zrna su veoma mala, od 30 do 50 mikrona, pa lako dospevaju u disajne puteve i pri mirnom disanju. Sama reč alergija označava drugačije, izmenjeno reagovanje organizma. To znači da će preosetljivi na polen u njegovom prisustvu reagovati manifestujući određene tegobe, dok će drugi uživati u mirisima i lepoti proleća
Alergije treba shvatiti ozbiljno i pravovremeno ih tretirati. Ukoliko se ne leče na vreme, ljudi sa alergijama imaju čak 50% više šanse da obole od alergijske bronhijalne astme. Jedina olakšavajuća okolnost u takvoj situaciji je što obolela osoba lečeći alergijsku kijavicu povoljno utiče na astmu
OPASNA ZRNCA
U periodu vegetacije, od sredine februara do kraja oktobra, u vazduhu je obilje polena različitih biljaka, koji je nesumnjivo najčešći aeroalergen. Već krajem februara u vazduhu mogu da se nađu polenova zrna drveća, od aprila trave, a od avgusta do kraja oktobra najviše je zastupljen polen korova. Polenova zrna su veoma mala, od 30 do 50 mikrona, pa lako dospevaju u disajne puteve i pri mirnom disanju. Sama reč alergija označava drugačije, izmenjeno reagovanje organizma. To znači da će preosetljivi na polen u njegovom prisustvu reagovati manifestujući određene tegobe, dok će drugi uživati u mirisima i lepoti proleća.
Kada polenovo zrno dođe u kontakt sa sluzokožom ili kožom alergičnih, njihov imunološki sistem prihvata polen kao stranu supstancu i započinje čitav lanac reakcija. Bela krvna zrnca imunološkog sistema počinju da proizvode belančevinu IgE, (imunoglobulin E) kao antitela. Rezultat je oslobađanje supstance histamin, koja je odgovorna za nastanak simptoma alergije. Polenske alergije se, u vidu alergijske kijavice, najčešće manifestuju na gornjim disajnim putevima. Alergeni, u ovom slučaju polen, izazivaju zapaljenje sluznice, bilo gornjih, bilo donjih disajnih puteva. Zapaljenje uzrokuje hiperosetljivost, prenadraženost i tek se onda javlja klinička slika.
SVI SU PODJEDNAKO UGROŽENI
Ne postoje posebne rizične grupe kada je alergija u pitanju. Čovek je preosetljiv na polen, ili nije. Ne postoji ni određena starosna granica posle koje prestaje opasnost od alergije. Alergija se prvi put pojavljuje u bilo kom uzrastu, ali se najčešće javlja kod dece i mladih. Ekcem se javlja već u prvim mesecima života, u toku prvih godina alergijska kijavica, a zatim astma. Kod nekih se simptomi povlače posle puberteta, ali mogu da traju i do duboke starosti. Simptomi alergije na polen najčešće se ispoljavaju na organima za disanje ili na koži. Intenzitet zavisi od koncentracije polena u vazduhu, dužine izlaganja i individualne osetljivosti. Problemi počinju sa pojavom polena, a povlače se obično sa prestankom cvetanja biljke koja izaziva alergijsku reakciju.
NAJČEŠĆI IZAZIVAČI PROLEĆNIH ALERGIJA
Glavni izazivač polenskih alergija je polen biljaka koji se razmnožava vetrom. Sve vrste polena nemaju isti potencijal za izazivanje alergija. U izrazite alergene spada polen breze, jaki alergeni su polen leske, jove, jasena, platana i pitomog kestena. Tegobe koje se javljaju kod ljudi sklonih alergijama zavise od vremena cvetanja biljaka, vremenskih prilika u sezoni cvetanja - temperature, vlažnosti, vetra, ali i od količine polena u vazduhu koja može znatno da varira.
NAJČEŠĆI SIMPTOMI
Jedan od najčešćih simptoma polenske alergije je alergijski rinitis. Njega karakteriše rafalno kijanje, zapušen nos ili pojačana sekrecija i svrab u nosu, očima i u ušima, gubitak čula mirisa, govor kroz nos i suzenje očiju. Alergijski ekcem, koji je vrlo čest kod male dece, obično se javlja na jagodicama lica, u pregibu laktova i na korenu šake. Urtikarija ili koprivnjača ispoljava se manjim ili većim promenama koje su iznad nivoa kože, crvene je boje. Svrab je jako izražen, a pri češanju se javlja bol. Alergijsku astmu, kao najteži oblik alergije, karakteriše osećaj težine u grudima, otežano disanje sa čujnim visokim ili niskim tonovima ( tzv. zviždanje), gušenje i nedostatak vazduha.