Genetski test može da otkrije maligne bolesti

Međutim, ukoliko je strah baš veliki, postoji testiranje gena koje će vam otkriti da li imate sklonosti ka određenom oboljenju ili nemate. Jedina mana ovog testiranja je što iziskuje mnogo novca, a ne pokriva ga zdravstveno osiguranje.

O tome ko bi trebalo da se podvrgne ovom testu, kako testiranje izgleda i šta ćete iz njega saznati, govori Predrag Bugarčić iz laboratorije "Hexolab", jedine u kojoj se vrši ovakva vrsta pregleda u našoj zemlji.

Da li se rizik nasleđuje
Način na koji naše telo funkcioniše određeno je nasledstvom koje se nalazi u oko 30.000 gena koje svako od nas nosi, i to u dve kopije - jednoj nasleđenoj od majke i drugoj od oca. Ponekad su u tim genima prisutne nasleđene mutacije koje mogu da izazovu nastanak bolesti, između ostalih raka dojke i jajnika. S takozvanim genima raka dojke, BRCA1 (BReast CAncer1) i BRCA2 (BReast CAncer2), rođeni smo svi, ali oni ne uzrokuju bolest ako nisu mutirani. Povećan rizik od raka dojke (i raka jajnika) prisutan je kod žena koje naslede mutaciju jednog ili oba gena, što se danas može otkriti genetskim testiranjem.

Nije za svakoga
Preduslov za genetsko testiranje je genetsko savetovanje tokom kojeg lekar internista ili onkolog na osnovu razgovora utvrđuje da li ima smisla raditi testiranje kod određene osobe.

Ko treba da se testira
Prema međunarodnim kriterijima, osobe koje spadaju u visokorizične grupe su one koje imaju više bliskih srodnika s rakom dojke ili jajnika, više članova porodice s rakom obe dojke ili u porodici imaju rak dojke u više od jedne generacije. Zatim tu su i osobe koje u porodici imaju rođake koje su imale rak dojke pre pedesete ili obostrani rak jajnika pre četrdesete godine, osobe koje imaju muškog srodnika s rakom dojke i one kod kojih više članova porodice ima mutacije u genima BRCA1 i BRCA2.

Šta ako je test pozitivan?
Postupak traje oko deset dana. Ako je konačan rezultat pozitivan, znači da je pronađena neka mutacija i da osoba spada u rizičnu grupu ljudi kod kojih je rizik od oboljevanja od raka mnogo veći u odnosu na opštu populaciju. Kod opšte populacije rizik iznosi 0,3 odsto, a kod osoba kod kojih je dokazana mutacija verovatnoća da bi do 70. godine mogle razviti rak dojke ili jajnika iznosi čak 80 odsto.

Važno je naglasiti da pozitivan rezultat ne znači da osoba ima rak niti da će ga sigurno dobiti. Ovo je, dakle, samo upozorenje da žena treba da ide češće na kontrolu. I promene životnih navika mogu da doprinesu sprečavanju razvoja raka. Testiranje je posebno važno kao rani pokazatelj mogućeg razvoja raka jajnika jer je tu vrstu raka vrlo teško otkriti.