Како се носити с нападима панике

Без бриге, нисте полудели. То је “само” мала паника.
Напади панике, иако нам се чини да се догађају само нама или свега једном, лудом постотку човечанства, у суштини су учестала појава. Више од четвртине људи има барем један напад панике за време живота. Наравно, долазе ненајављено, али доказано је да се често јављају као нуспојава стреса. Још детаљније, најчешће их изазива неки губитак који доживимо - био то губитак посла или неког ближњег. Такви, стресни догађаји у нашем животу измичу нам тло под ногама – чини нам се да не можемо ништа да учинимо, губимо контролу и хвата нас паника.
Тиме смо разрешили питање како долази до панике, али не и зашто неки паничаре, а други, упркос преживљеном стресу, не. Стручњаци кажу да је вероватно реч о “грешци у живчаном систему”. Колико год смешно звучало, према њиховој теорији, неким људима је део мозга одговоран за емоције и страх једноставно хиперсензибилан. Каткад је, такође према тој теорији, та грешка генетска, односно, наследна. Неки научници за нападе панике окривљују норадреналин. Кад тај хормон утиче на део мозга одговоран за размишљање и одлучивање, може вас једноставно закочити, што наравно доводи до панике. Према једном истраживању, такође, нападе панике готово двоструко чешће имају астматичари.
Сигурно се питате: “Добро, и шта сад?”
Ако је стрес тај који обично претходи паници, онда се чини да би логична ствар било ићи на јогу или неку врсту медитације. Али, пуко “ОМ-ање” ипак није решење. Доктори тврде да решење нису ни таблете за смирење. Једноставно ћете морати да научите да се носите са стресним ситуацијама, односно, паником. Ево како.
За почетак је добро знати да вам напад панике не може ништа. Иако су непријатни, напади панике нису опасни.
Разговарајте о својим проблемима и нападима. Ако знате да сте склони паничењу, отворите се ближњима и причајте о томе. Каткад се самим изговарањем проблема могу препознати узроци и симптоми.
Иако није решење, можете питати за мишљење свог доктора, који ће проценити да ли вам је потребна мала доза таблета за смирење, макар за сваки случај. Током напада чврсто седите. Наиме, уколико постоји страх да ћете се онесвестити, стисните мишиће на отприлике 30 секунди. Овакво кочење подстиче доток крви у главу, што ће спречити да се заиста онесвестите.
Одвратите себи пажњу на друге ствари. То је увек добар савет, па тако и у случају панике. Одагнајте негативне мисли размишљањем о нечем позитивном и пријатном. Уколико не можете сами, укључите телевизију, слушајте омиљену музику.
Уколико вам такве ствари неће пружити утеху, не оклевајте него идите у болницу. Тако ћете се барем уверити да немате срчани удар или нешто слично.
Једном кад доживите напад панике, не будите кукавица. Наравно да ће вам требати времена да се смирите, али избегавањем свакодневних обавеза и активности нећете ништа постићи.
Ако вас ни ови савети не смирују, немојте се плашити да одете код лекара психијатра. Остварити квалитетан живот без панике много је важније него сумњати у себе и стидети се помоћи стручне особе.