Infekcija hlamidijom − čest uzročnik steriliteta

Hlamidija je mikroorganizam koji, osim osobina bakterije, ima i nekih specifičnosti karakterističnih za viruse, što je i razlog njenog težeg lečenja. Prenosi se seksualnim putem, pa zato i spada u grupu polno prenosivih infekcija. Veoma je česta, a u oko 20 odsto slučajeva je uzročnik problema kod osoba koje se leče od steriliteta, prema rečima dr Mime Fazlagić, specijaliste ginekologije i akušerstva iz ordinacije „Medison“.
− Hlamidija se prenosi seksualnim odnosom, pa je prezervativ najbolji način da se od nje zaštitite. Nezaštićeni odnosi, promiskuitet i loš imunološki status povećavaju rizik od infekcije − kaže dr Fazlagić.

SIMPTOMI
Hlamidija kod žene može inficirati cervikalni i urinarni trakt, a može proći potpuno neprimetno, iako je period inkubacije kratak, U najvećem broju slučajeva simptomi izostaju, a ukoliko se i jave, obično su veoma blagi i nedefinisani.
− Žena može osetiti nespecifičnu nelagodnost u vagini, otečenost vagine, nelagodnost tokom odnosa ili pojačan sekret. Ukoliko se hlamidija nađe u uretri, simptomi mogu biti neprijatnost tokom mokrenja, otežano mokrenje, blagi svrab uretre… Međutim, ovi simptomi se ne javljaju uopšte kod velikog broja inficiranih žena − kaže ginekolog.

TESTIRANJE
Hlamidija se ne pokazuje na uobičajenom vaginalnom i cervikalnom brisu − da bi se dijagnostikovala, potrebno je uraditi ciljani bris na specifičnim podlogama. To je često neprimetna − pritajena polna bolest koja, ako se ne leči, može dovesti do začepljenja jajovoda, a samim tim i do steriliteta. Zato je i preporučljivo povremeno testiranje od strane lekara. Nakon adekvatne terapije koju propisuje lekar u slučaju pozitivnog testa, mogući su i recidivi, pa je potrebno uraditi još nekoliko kontrolnih testiranja u određenom vremenskom periodu.

LEČENJE

− Polovina svih nespecifičnih upala genitalnog trakta posledica su infekcije hlamidijom. Međutim, o njoj u poslednje vreme vlada nepotrebna fama jer se, posle urađenog testa pristupa terapiji i izlečenju − objašnjava dr Fazlagić. − Ranije se rutinski lečila tetraciklinima, a danas se koristi širi spektar antibiotika novije generacije na koje ovaj mikroorganizam reaguje. U zavisnosti od procene lekara − količine hlamidije u organizmu, kao i od stanja pacijenta, lečenje se sprovodi intenzivno tokom nedelju dana ili sa više različitih antibiotika, koji se uzimaju i do mesec dana.
Partner može, ali i ne mora biti zaražen − to zavisi od njegovog imunološkog statusa. Najčešće se pristupa paralelnom lečenju oba partnera, ukoliko se hlamidija otkrije kod jednog, a nisu koristili zaštitu. Korišćenje kondoma tokom trajanja terapije je obavezno, kako bi lečenje bilo uspešno.