Simptomi stresa

Alo 21.10.2008 15:53
Simptomi stresa


Glavobolja, ubrzan rad srca, ukočeni vrat i ramena, ubrzano disanje, bolovi u leđima, znojenje, vlažni dlanovi, bolovi u želucu i mučnina najčešći su fizički znakovi stresa.



Najčešće prihvaćena definicija stresa kaže da je to stanje ili osećaj u kojem se nalazi osoba kada oseća da njene želje prevazilaze lična i društvena sredstva koja ona ima na raspolaganju.
Ljudi ne osećaju stres kada imaju dovoljno vremena, iskustva i sredstava da se nose s nekom situacijom. Kako prolazimo kroz životni ciklus odrastanja, školovanja, promene posla, venčanja, dobijanja potomaka... tako proživljavamo i različite nivoe stresa.
Simptomi stresa
Glavobolja, ubrzan rad srca, ukočeni vrat i ramena, ubrzano disanje, bolovi u leđima, znojenje, vlažni dlanovi, bolovi u želucu i mučnina najčešći su fizički znakovi stresa. Osim fizičkih, moguće je primetiti mnoge psihološke, mentalne znakove stresa, koji se odražavaju na način razmišljanja, ponašanje ili raspoloženje - recimo, nervoza i iscrpljenost, teško uspostavljanje koncentracije ili prevelika zabrinutost za nebitne stvari.
Budući da je stres danas nemoguće izbeći, važno je da pronađete načine kako da ga umanjite ili sprečite stresne događaje i negativne reakcije koje iz njih proizlaze.
Zato smo za vas odabrali nekoliko saveta koji će vam sigurno pomoći da konačno kažete NE stresu.
Naučite da dišete pravilno
Jedan od najbržih i najdelotvornijih načina uklanjanja napetosti jeste pravilno disanje. Tehnike disanja su veoma delotvorne jer brzo i pozitivno utiču na nervni sistem, smanjuju srčani pritisak i poboljšavaju cirkulaciju.
Posle stresne situacije samo duboko udahnite i zadržite dah tri do četiri sekunde, pa lagano izdišite. Dok izdišete, izbacite svu napetost iz tela.
Pronađite svoju mantru
Zamislite neku lepu sliku koja će vam poslužiti kao utočište u trenucima stresa: pogled s najlepšeg mesta na plaži, stazu u šumi kojom rado šetate ili nešto drugo, vama drago.
Umesto da obavljate nekoliko zadataka odjednom, u određeno vreme posvetite se jednom poslu ili jednoj osobi. Kada savladate rasejanost i usmerite pažnju, lakše ćete kontrolisati stres.
Ne preskačite obroke
Jedite redovno jer stres utiče na nivo šećera u krvi. Tri obroka na dan i mali nezasićeni međuobroci održaće nivo šećera stabilnim, a vas ispuniti energijom.
Muzika smanjuje stres i depresiju, a podstiče relaksaciju i san. Brzi ritmovi razbuđuju um, čine ga svesnijim i bržim, dok spora muzika smiruje i opušta mozak.
Pišite o stvarima koje vas nerviraju
Sve je više istraživanja koja pokazuju kako pisanje o stresnim situacijama i okolnostima može pomoći u oslobađanju stresa i poboljšanju bolesti i stanja na koja utiče stres. Zapišite na papir sopstveno viđenje stresnih situacija.
Nađite hobi
Definišite aktivnosti u kojima uživate - smislene aktivnosti pomažu da se oslobodite napetosti. Pronađite hobi, bavite se nekom aktivnošću ili umetnošću.
Koliko stres utiče na vas, stvar je vaše ličnosti, kao i vašeg emotivnog odgovora na pritisak. Stres je, jednostavno rečeno, svuda oko nas! Prema tvrdnjama zabrinutih stručnjaka, on je epidemija 21. veka. Verujemo da ste pronašli bar nekoliko načina kako da pomognete sebi onda kad je najteže, kada mislite da iz neke situacije jednostavno nema izlaza. Umanjite stres, izbegavajte stresne situacije i jednom zauvek odlučite da okrenete leđa stresu! Stres se može savladati, ali jedino ako se sa njim i suočite!
 
Naterajte se da vežbate

Fizičke aktivnosti mogu umnogome da umanje stres i intenzitet reakcija na stres. Redovna fizička aktivnost je korisna strategija nošenja sa burnom reakcijom organizma na nepoznatu novonastalu situaciju. Zato - vežbajte

 

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak