Prehrambena piramida za dijabetičare

Svaka grupa zauzima takav deo piramide da iz njene površine odmah možemo ustanoviti u kojoj količini mora biti zastupljena u uravnoteženoj prehrani. Promotrite piramidu odozdo prema gore:

Osnova naše prehrane moraju biti krompir i proizvodi od žitarica, na primjer hleb, testenina i pirinač. U toj grupi na­lazimo namirnice najbogatije ugljenim hidratima.

Za prehranu dijabetičara posebno je važno da im se pre­hrana temelji na ugljenim hidratima. Te su namirnice usto bogate vitaminima i mineralima i sadrže razmerno malo belančevina, masnoća i kalorija. Kako su bogate ugljenim ­hidratima i balastnim materijama, dobro zasićuju.

Za snabdevanje ugljenim hidratima takođe su važne grupe voća i povrća. One su odličan izvor vitamina i minerala te biljnih vlakana (balastnih materija), uz malo masnoća i belan­čevina. Posebno je povrće važno kao opskrbljivač gotovo cele palete vitamina i minerala. U poređenju s voćem, ve­ćina je povrća vrlo siromašna ugljenim hidratima, pa je nji­hov doprinos snabdevanju ugljenim hidratima malen.

Mleko i mlečne proizvode, meso, ribu, jaja, suho­mesnate proizvode, perad i mahunarke valja jesti u dobro odmerenim, ne prevelikim količinama. U tim namirnica­ma ima malo ugljenih hidrata, ali razmerno mnogo masno­ća i belančevina.

Namirnice životinjskog porekla i suve mahunarke uglavnom su i u razmerno malim porcijama vrlo kalorič­ne i sadrže mnogo neželjenih sastojaka poput holesterola (meso, riba, sir) i mokraćne kiseline (meso, riba, mahu­narke). Te namirnice telu daju energiju iz masnoća i belančevina. Mleko, mlečni proizvodi i mahunarke takođe sadrže ugljene hidrate koji, međutim, u krv dospevaju vrlo sporo. Iz mesa i mahunarki dobi­jamo različite vitamine i gvožđe, dok je morska riba važan izvor joda. Mleko i sir su glavni opskrbljivači kalcijumom, pa zato moraju biti deo zdravog i uravnoteženog jelovnika. Osobe koje ne podnose mleko i mlečne proizvode, mo­raju ih zameniti drugim namirnicama..

Zdrava prehrana dijabetičara, ali i zdravih osoba, treba­la bi biti tako sastavljena da jednu trećinu masnoća zado­voljavamo zasićenim masnim kiselinama, jednu trećinu nezasićenim i poslednju trećinu polinezasićenim masnim kiselinama. Takva podela masnih kiselina sprečava na­stanak bolesti krvotoka. Različite vrste masnoća, orašastih plodova i semenki takođe moraju biti deo zdravog jelovnika, iako i u vrlo malim količinama imaju mnogo kalorija. Glavni biljni predstavnici te grupe su (s iznimkom kokosovog maslaca) čak i u malim količinama važni opskrbljivači životno važnih polinezasićenih kiselina (smanjuju količinu holesterola u krvi), nezasićenih masnih kiselina i vitamina E (neutralizuje slobodne radikale). Do­bri izvori polinezasićenih masnih kiselina i vitamina E su, na primer, ulje od kukuruznih klica, šafranovo ulje, suncokretovo ulje, repino ulje i ulje od pšeničnih klica, a pogodni izvori običnih nezasićenih masnih kiselina su ma­slinovo ulje, lešnjaci i bademi.

U malim se količinama može uživati i u slatkišima, ali ih nikako ne jedite previše. „Dodaci" su već u malim koli­činama vrlo kalorični, a ne sadrže gotovo nikakve važne hranjive materije.

Jedite mnogo proizvoda od integralnih žitarica, krom­pira i voća. Oni su izvor ugljenih hidrata, najvažnijeg iz­vora energije našega tela.

I povrća bi na vašem jelovniku moralo biti mnogo jer nema mnogo kalorija, a bogato je vitaminima i minera­lima.

Nasuprot tome, namirnice životinjskog porekla, ma­snoće i „dodatke" jedite što manje.