Ескими не једу воће, па шта

Кад кажете да је нешто интегрално, органско, сто посто природно и здраво, шта у ствари хоћете да кажете? Колико неинтегралног, неорганског, неприродног и нездравог продајете или препоручујете?

Ово је лекаре, нутриционисте и произвођаче упитао свако ко је добио савет да под хитно промени начин исхране, али је у радњи са здравом храном наишао на интегрални кекс пун белог брашна, шећера и масти. Чак и ако се заклео да никада неће окусити свињско месо и чоколадну торту и решио да живи на броколију и шаргарепи, да ли може бити сигуран да више неће уносити штетне састојке?

Данашњи људи који живе у ери нутрициониста, свакодневних научних истраживања и алтернативних начина исхране, па и објаве рата нездравој исхрани, знају исувише мало о томе против кога се боре. Истраживања су противречна. Једне године научници тврде да банане треба јести, друге да их избацимо из исхране.

Престижни Универзитет Беркли признаје да добар део истраживања финансирају различите компаније због чега студије у небеса дижу одређене, односно њихове, производе. Произвођач кекса, грицкалица и пахуљица „Келогс” био је главни спонзор октобарске конференције на којој су стручњаци Европског савеза удружења дијететичара разматрали најновије препоруке за правилну исхрану.

Индустрија здравог живота је у пуном замаху. Пре десет година тржиште органске хране вредело је 18, а ове 60 милијарди долара.

Ипак, чини се да се враћамо на исто сазнање које је постојало и пре него што смо почели „да водимо рачуна о себи” и обраћамо пажњу на оно шта једемо: ништа није ни сасвим добро ни сасвим лоше.

Све намирнице имају своје добре и лоше компоненте, објашњава дијететичар-нутрициониста Антиејџинг дијагностичког центра „Др Гифинг“ Јово Кнежевић. Он каже да је једна од највећих заблуда да треба фаворизовати одређене намирнице.

Риба јесте богата омега-3 масним киселинама и фосфором, али садржи и тешке метале и канцерогене радионуклиде. Свињско месо, пуно хормона, антибиотика и нитрата, има и потребан карнозин и доста селена. Сунцокретово уље у току термичке обраде ослобађа канцерогено једињење, али не садржи холестерол. С друге стране, јефтинија свињска маст даје бољи укус храни, али садржи мноштво отрова.

– Друга заблуда је да треба јести што више воћа – каже Кнежевић.

– Много пута смо чули да воће подмирује потребе за витаминима, минералима, биљним влакнима и антиоксидансима, а истина је да воће природни концентрат шећера и да често доводи до поремећаја холестерола и глукозе у крви као и до повећања масних наслага.

Човек може да се храни само намирницама животињског порекла, каже Кнежевић, и као пример наводи Ескиме који због тога не трпе штетне последице.

– Све намирнице треба ротирати у дневном оброку јер ниједна намирница не садржи све неопходне нутријенте. Тиме избегавамо и акумулацију одређене групе отрова у телу.

Он не искључује добробит вегетаријанства или макробиотике за људе који су болесни или не поднесе неку врсту намирница (интолеранција), али каже да општа популација не треба овако да се храни.

– Научници умеју да промовишу или анатемишу намирнице или производе уз сагласност са произвођачем.

У најбољој намери да сачува здравље, човек може себи и да науди и како – објашњава Кнежевић – опсесивно трага за здравом храном што је психички поремећај познат као орторексија.
Готова јела, помфрит и бомбоне имају различите замене: вегетаријанство, макробиотика и у последње време посебно органска храна.

Како су нам казали у Министарству пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде органска производња искључује употребу генетички модификованих организама као и употребу јонизујућег зрачења, док се поступак прераде у органској производњи одвија у континуитету без мешања производа из органске производње са састојцима, супстанцама и производима из конвенционалне производње.

Питање је, међутим, да ли ишта може бити здраво чак иако је третирано без пестицида ако су затровани вода, ваздух и земљиште.

– Рећи да нема здраве хране, значи исто што и тврдити да на свету нема ниједног доброг човека, само зато што не постоји ниједно савршено, анђеоско биће у људском облику – каже председник Фонда органска Србија Бранко Чичић.

– Једна је ствар када се јабука прска 27 пута, као што је то било ове године, а друга када се годинама не прска.

Чичић каже да је органска храна здрава и да се за њен узгој користе природна ђубрива, она животињског порекла, поједини минерали, чајеви, уварци од коприве, белог и црног лука, раставића и љуте папричице. Заговорници органске хране истичу да сумњу шири индустрија генетски модификоване хране и конвенционалних заштитних средстава чије се тржиште из дања у дан смањује.

Aли бојазан да су ознаке „без холестерола”, „без масноћа”, „без шећера”, „интегрално” и „потпуно природно” пре маркетиншки трик него опис производа је углавном оправдана. Интегрални кекс или хлеб садржи и бело брашно баш као што и производ без шећера садржи прегршт заслађивача.

– Иако се сматра да су неке намирнице здраве, истина је често другачија – истиче председница Центра потрошача Србије Вера Вида.

– Важно је да читамо декларације када купујемо у продавницама и пре конзумирања хране сазнамо шта је у ствари њен прави састав. Индустрија хране мора да нађе начин да прода своје производе. Али ви имате моћ да одлучите шта ћете купити и јести.

У потрази за бољом храном, човек често заврши с гором. Вида каже да најјефтинији хлеб има најмање или нимало емулгатора и разних других додатака који продужавају век трајања а које садрже сви наводно здрави хлебови.

– Такође, неинформисани потрошачи су у заблуди када им се каже да нема шећера у производу, а мисли се само на бели конзумни шећер.

Сви већ знају да у Србији нема црног већ само обојеног хлеба, а Вида открива и да се интегрално брашно Т1100 више не производи у великим млиновима. Још се меље у млиновима на камен, али они немају чистионице што значи да у брашно улазе нечистоће.

Чини се да је после свега свест о ономе што прија телу затамњена различитим интересима, двосмисленим студијама и  ефектним маркетиншким кампањама. Онај ко жели да остане у доброј форми може лако да се изгуби и дигне руке, мада може једноставно и да прихвати да здрава храна није ништа друго него здрав разум.