Šta nas najbolje štiti od bolesti?
|
Narodna mudrost je da je najzdravije živeti u pravilnim ritmovima – spavanja, prehrane, odmora, fizičke aktivnosti… naše telo voli red - nova istraživanja pokazuju zašto je tako.
Opšte je poznato da premalo sna može povećati rizik od bolesti, ali nova
istraživanja su rasvetlila koliko je tačna ta veza. Naučnici su
izvršili testove na miševima i oni su pokazali da naš 'biološki
časovnik' nadzire i naš imunološki sastav, koji pomaže telu da se odupre
bakterijama i virusima.
"Ljudi instinktivno znaju da poremećaj ritma spavanja uvećava šanse obolevanja," objašnjava autor studije i profesor epidemiologije na Jejlu Erol Fikrig. "Naše istraživanje je pokazalo da poremećaj unutrašnjeg telesnog sata utiče na našu osetljivost na mikroorganizme."
Unutrašnji ritam koji reguliše naše telesne i mentalne funkcije koje se u dvadeset i četiri sata ponavljaju u određenom ritmu zovemo cirkadijalni ritam. On je pod kontrolom skupa nervnih ćelija u mozgu koje su podložne raznim uticajima.
"Postoje razlozi zašto osećamo glad, pospanost, povećanu napetost ili bolju koncentraciju u određeno doba dana i noći," objašnjava stručnjak za poremećaje spavanja Rebeka Skot. "I to su samo neki procesi koje možemo primetiti. Naš krvni pritisak, hormoni, imunološke funkcije takođe slede cirkadijalni ritam."
U novoj studiji naučnici su odlučili istražiti vezu između imuniteta i biološkog časovnika: pitanje koje su postavili je da li je ključni gen imunološkog sustava – takozvani TLR9 – takođe pod kontrolom cirkadijalnog ritma. Ako jeste, šta to znači za funkcije imunološkog sastava i odbranu od zaraze.
Istraživači su sproveli testove na miševima. Pokazalo se da su miševi, kada je nivo tog gena najviši, bili otporniji na zaraze. "Otkrili smo da je gen imuniteta uklopljen u cirkadijalni ritam," komentariše jedan od autora istraživanja, Adam C. Silver sa jejla. "Takođe smo pronašli da vreme u kojem dajete injekciju utiče na snagu reakcije imunološkog sastava."
Premda naučnici upozoravaju da je reč o prvim istraživanjima prilično nepoznatog područja, njihova otkrića ukazuju na mogućnost da nije svejedno u koje doba dana dajete injekciju: u doba dana kada je imunološki sastav 'jači', i injekcija će imati brži i snažniji učinak. 'Kada bismo bolje istražili kako su specifični imunološki markeri pod uticajem cirkadijalnog ritma, mogli bismo bolje savetovati javnost u koja doba dana su osetljiviji na prehladu, grip ili viruse', kaže Skot.
U međuvremenu, dok čekamo napredak istraživanja, postoje konkretni koraci koje možemo preduzeti da bismo stabilizovali naš crikadijalni ritam.
Unutrašnji ritmovi, kao što je ciklus spavanja i budnosti, su pod uticajem naše volje i ponašanja. To konkretno znači da izloženost svetlu kada pokušavamo da zaspimo i nedostatak svetla kada se budimo može uticati na naš unutrašnji časovnik.
"Važno je imati na umu da se najbolje osećamo i funkcionišemo kada naše aktivnosti uskladimo s našim cirkadijalnim ritmom," zaključuje Skot. "Uspostavljanje redovnog ritma prehrane, spavanja i vežbanja na najbolji mogući način jača naše zdravlje – emocionalno i fizičko."
"Ljudi instinktivno znaju da poremećaj ritma spavanja uvećava šanse obolevanja," objašnjava autor studije i profesor epidemiologije na Jejlu Erol Fikrig. "Naše istraživanje je pokazalo da poremećaj unutrašnjeg telesnog sata utiče na našu osetljivost na mikroorganizme."
Unutrašnji ritam koji reguliše naše telesne i mentalne funkcije koje se u dvadeset i četiri sata ponavljaju u određenom ritmu zovemo cirkadijalni ritam. On je pod kontrolom skupa nervnih ćelija u mozgu koje su podložne raznim uticajima.
"Postoje razlozi zašto osećamo glad, pospanost, povećanu napetost ili bolju koncentraciju u određeno doba dana i noći," objašnjava stručnjak za poremećaje spavanja Rebeka Skot. "I to su samo neki procesi koje možemo primetiti. Naš krvni pritisak, hormoni, imunološke funkcije takođe slede cirkadijalni ritam."
U novoj studiji naučnici su odlučili istražiti vezu između imuniteta i biološkog časovnika: pitanje koje su postavili je da li je ključni gen imunološkog sustava – takozvani TLR9 – takođe pod kontrolom cirkadijalnog ritma. Ako jeste, šta to znači za funkcije imunološkog sastava i odbranu od zaraze.
Istraživači su sproveli testove na miševima. Pokazalo se da su miševi, kada je nivo tog gena najviši, bili otporniji na zaraze. "Otkrili smo da je gen imuniteta uklopljen u cirkadijalni ritam," komentariše jedan od autora istraživanja, Adam C. Silver sa jejla. "Takođe smo pronašli da vreme u kojem dajete injekciju utiče na snagu reakcije imunološkog sastava."
Premda naučnici upozoravaju da je reč o prvim istraživanjima prilično nepoznatog područja, njihova otkrića ukazuju na mogućnost da nije svejedno u koje doba dana dajete injekciju: u doba dana kada je imunološki sastav 'jači', i injekcija će imati brži i snažniji učinak. 'Kada bismo bolje istražili kako su specifični imunološki markeri pod uticajem cirkadijalnog ritma, mogli bismo bolje savetovati javnost u koja doba dana su osetljiviji na prehladu, grip ili viruse', kaže Skot.
U međuvremenu, dok čekamo napredak istraživanja, postoje konkretni koraci koje možemo preduzeti da bismo stabilizovali naš crikadijalni ritam.
Unutrašnji ritmovi, kao što je ciklus spavanja i budnosti, su pod uticajem naše volje i ponašanja. To konkretno znači da izloženost svetlu kada pokušavamo da zaspimo i nedostatak svetla kada se budimo može uticati na naš unutrašnji časovnik.
"Važno je imati na umu da se najbolje osećamo i funkcionišemo kada naše aktivnosti uskladimo s našim cirkadijalnim ritmom," zaključuje Skot. "Uspostavljanje redovnog ritma prehrane, spavanja i vežbanja na najbolji mogući način jača naše zdravlje – emocionalno i fizičko."
Dodaj komentar