Trovanja hranom: I jedna gljiva - kobna

Večernje novosti 27.06.2013 19:10
Trovanja hranom: I jedna gljiva - kobna


Trovanja namirnicama najčešća su tokom leta, a posebno pečurkama koje izazivaju teška oštećenja jetre. Tokom juna i jula broj zaraženih crevnim infekcijama prelazi 2.000 mesečno



DUGE i obilne kiše u Srbiji su ovog proleća izazvale bujanja gljiva, pa su berači masovno krenuli u njihovo sakupljanje. Lekari upozoravaju da nestručan izbor, neadekvatno poznavanje vrsta i nesavesna prodaja dovode do značajnog porasta trovanja.

Samo u Centru za kontrolu trovanja na Vojnomedicinskoj akademiji, od početka sezone branja pečurkama se otrovalo deset osoba, a u jeku sakupljanja svake godine u ovom centru završi i do 30 neopreznih berača ili kupaca gljiva.
Osim gljiva, i druge namirnice su u toplim mesecima uzročnici blažeg ili težeg trovanja. Na sreću, pogrešna upotreba kvarljivih namirnica uglavnom se završi gastrointestinalnim tegobama.

Znatno opasnije mogu da budu gljive otrovnice, koje u zavisnosti od vrste mogu da izazovu teška trovanja, pa čak i smrt. Od „lažnih“ vrganja ili lisičarki, koje od svojih parnjaka ponekad teško mogu da prepoznaju i iskusni berači, najčešće strada gastrointestinalni trakt. Mnogo opasnije su u narodu poznate pupavke.

Trovanje može da bude posebno opasno ako se ne prepozna na vreme. Razlog više je što su znaci trovanja odloženi i javljaju se od osam do 12 sati nakon jedenja, a nakon toga tek počinju bolovi u trbuhu, povraćanje i dijareja.

Prema rečima profesorke dr Jasmine Jović Stošić, načelnice Klinike za urgentnu i kliničku toksikologiju Centra za kontrolu trovanja VMA, nisu sve pečurke podjednako otrovne:

- Gljive otrovnice se dele prema tome na koje organe u telu deluju ili ih oštećuju. Postoji osam sindroma, odnosno vrsta bolesti. Najopasnije su hepatotoskične pečurke, one koje oštećuju jetru. To oštećenje može da bude opasno po život, a u svakom slučaju je teško izlečivo. Za teško oštećenje jetre često je dovoljna i samo jedna pečurka.

Otrovi iz ovih gljiva se veoma brzo vezuju za jetru, ali se kliničke manifestacije oštećenja ne pokazuju odmah, već tek nakon nekoliko dana kada je praktično kasno za lečenje.

Pečurke koje izazivaju smrtonosno oštećenje jetre su iz grupe „amanita faloides“, a među njima najpoznatija je ozloglašena zelena pupavka koja je već odnela nekoliko života proteklih godina. Neiskusni berači lako mogu da je zamene drugim vrstama pečuraka, pre svega vrganjima.

- Od trenutka kada se otrovna pečurka pojede do prvih simptoma može da prođe od četiri do 12 sati. Tek tada kreću intenzivno povraćanje i dijareja. Tegobe mogu da traju nekoliko dana i da se smire, pa ako se pacijent ne javi lekaru, posle nekoliko dana dolazi do teškog opšteg stanja, žutice i kome. To je znak da je jetra praktično potpuno uništena - pojašnjava prof. Jasmina Jović Stošić.

Trovanje pečurkama može da prođe i bez teških simptoma. Najčešće, manje otrovne pečurke izazivaju gastrointestinalne tegobe: mučninu, povraćanje, proliv. Za razliku od trovanja hepatotoksičnim gljivama, ovi simptomi se javljaju od pola sata do sat nakon jela.

- Pečurke nekad ne moraju da budu po prirodi otrovne, ali mogu da budu zaražene bakterijama, pa da dovedu do infekcije koja se manifestuje slično kao kod trovanja otrovnim pečurkama. To se često dešava kada pečurke nisu dobro oprane ili adekvatno termički obrađenje.

Stručnjaci upozoravaju da se berači pečuraka ne rukovode samo opisima i fotografijama iz priručnika ili sa interneta. Gljive bi trebalo kupovati samo kod ovlašćenih prodavaca sa jasnom deklaracijom proizvodnje i pakovanja.

- Najbolji savet je kupovati samo gajene pečurke, a i one na pijaci treba da imaju deklaraciju. Takođe, treba kupovati samo cele pečurke da bi se videla njihova cela morfologija, upozorava naša sagovornica.

Oprez je tokom letnjih meseci neophodan i u kupovini i spremanju drugih, lako kvarljivih namirnica. To su mlečni proizvodi, prerađevine od mesa i proizvodi od jaja i mleka, u kojima se lako zapate bakterije, najčešće salmonela.

Ova bakterija izaziva gastrointestinalnu infekciju salmonelozu, od koje godišnje u Srbiji oboli oko 2.000 ljudi. Prema podacima iz beogradskog Zavoda za javno zdravlje, salmonela je najzastupljenija crevna infekcija. Jun i jul su najkritičniji, jer broj zaraženih crevnim infekcijama prelazi 2.000 samo tokom jednog meseca.

Baš zato što je najčešći trovač hrane, stručnjaci iz ove ustanove svake sezone upozoravaju na mere prevencije i moguće posledice neadekvatnog rukovanja namirnicama. 

Salmoneloze se klinički ispoljavaju povišenom telesnom temperaturom, bolovima u trbuhu, prolivom, a ponekad i povraćanjem. Mogu da se pojave i u teškom obliku, a kod srednje teških slučajeva simptomi se gube za dva do pet dana.

Iako je infekcija salmonelom najčešća nakon jela zaraženog pilećeg mesa ili jaja, u poslednjih nekoliko godina primećeno je da se lekarima javlja sve veći broj osoba zaraženih bakterijama iz voća i povrća. Baš kao i meso, i povrće može da bude zaraženo bakterijama salmonele i ešerihije koli. Voće i povrće sa tim bakterijama može da izazove više štete kod ljudi od, na primer, nedovoljno pečenog pilećeg mesa ili jaja zaraženih istim bakterijama.

Pošto se trovanje hranom obično završava probavnim tegobama, najvažnija terapija je nadoknada vode i elektrolita, i lagana dijeta. Najmanje dva dana nakon prestanka simptoma neophodno je izbegavati hranu bogatu mastima i ugljenim hidratima.

Upotreba antibiotika može da produži vreme koje je organizmu potrebno da se pročisti od bakterije salmonele. Čak i kad simptomi nestanu, potrebno je nekoliko nedelja da se bakterija potpuno očisti iz creva.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak