Razlika homeopatije od naoko srodnih metoda?

«Klasična homeopatija» je termin koji je uveo Georg Vitulkas, jedan od nekolicine najpoznatijih savremenih homeopata, upravo zbog toga da bi odvojio tradicionalnu, izvornu homeopatiju od nekih metoda lečenja koji koriste homeopatske lekove, ali na sasvim drugi način. Osnovni principi homeopatije su princip sličnosti (slično se sličnim leči), princip jednog leka i minimalne doze i princip individualnosti. Homeopata koji koristi ovaj metod, prepisaće pacijentu jedan lek koji odgovara njegovoj individualnoj «slici» bolesti, odnosno lek koji pokriva one simptome bolesti koje je pacijent tokom razgovora izneo. Drugim rečima, klasični homeopata će samo na osnovu intervjua i na osnovu uvida u eventualnu medicinsku dokumentaciju koju pacijent poseduje, odrediti samo jedan odgovarajući lek.

Individualne karakteristike su suštinske

Pri tom, homeopata će pored fizičkih simptoma uzeti u obzir i mentalne i emotivne simptome koje pacijent ispoljava, kao i sve što je za njega karakteristično i individualno: od načina kako izlaže svoj problem, gestikulacije, pa do toga šta voli da jede ili šta ne voli, koje mu doba dana i godine najviše odgovara itd.  Na prvoj kontroli, odnosno pri sledećem susretu sa pacijentom, homeopata će proveriti kako je lek delovao, odnosno koji su simptomi nestali i da li su se pojavili neki novi i u tom slučaju će, na osnovu nove «slike», odlučiti da li će ponoviti isti lek ili odrediti neki drugi. Homeopata će na ovaj način pratiti pacijenta sve dok ga ne izleči, naravno u zavisnosti od toga kakva je njegova patologija, odnosno u onoj meri u kojoj je izlečenje moguće.

Elektroakupunktura

Jedna od disciplina komplementarne medicine koja koristi homeopatske lekove i koja je i kod nas dosta zastupljena, jeste elektroakupunktura po Folu («Elektroakupunktur nach Voll» – skraćeno EAV). Ovaj metod, koji se koristi za dijagnostikovanje i terapiju, spaja u sebi osnove kineske akupunkture sa modernom elektronikom.

Mreža akupunkturnih tačaka na koži povezana je sa unutrašnjim organima i svaki organ stvara energiju koja se, preko takozvanih meridijana, «provodi» ispod površine kože do odgovarajućih tačaka. Doktor medicine Fol i fizičar dr Ing Verner, pre više od 40 godina su napravili merni uređaj koji je bio u stanju da izmeri ovu energiju. Ovaj metod lečenja je prilagođen lekarima, jer pored toga što zahteva klasično medicinsko znanje i obuku za rukovanje ovim uređajem, sam način rada ima više dodirnih tačaka sa klasičnom medicinom nego što je to slučaj sa homeopatijom. 

Otkriti bolest pre nego što se pojavi

Elektronskim merenjem akupunkturnih tačaka, lekar stiče uvid u fiziološke procese u organizmu.  On je u stanju da dijagnostikuje ne samo oštećenja creva, jetre, žuči ili srca – što su samo neki od primera – već može i da diferencirano izmeri i oštećene, odnosno opterećene delove pojedinih organa, kao i  bolesne procese u organizmu. Takođe, zahvaljujući ovom instrumentu, lekar je u mogućnosti da otkrije i neke skrivene bolesti pre nego što se one ispolje. I ovde se u terapeutske svrhe koriste homeopatski lekovi, ali na jedan drugačiji način, na način koji odstupa od principa klasične homeopatije. Naime, mnogi od ovih lekova pokazali su se veoma korisnim kod lečenja određenih obolelih organa, ili kako se to u homeopatiji kaže – imaju «sklonost» ka pojedinim organima i bolestima. Lekar koji koristi ovaj uređaj, koji je najčešće povezan sa kompjuterom, ima na raspolaganju, ukoliko je, recimo, kod određenog pacijenta u pitanju jetra, nekoliko lekova koje može da isproba i da mu onda prepiše onaj lek koji će kompjuter registrovati kao najbolji. Međutim, mnogi od lekara koriste i takozvane kompleksne homeopatske lekove, odnosno preparate koji u sebi sadrže nekoliko, ponekad čak i do 20 homeopatskih lekova odjednom.

Homeopata ne postupa tako

Takvi preparati se daju svakodnevno, čime su narušeni osnovni pricipi klasične homeopatije – jedan lek u minimalnoj dozi i princip individualnosti - jer je kompjuter ipak mašina koja ne može da registruje ni ljudsku psihu, ni emocije, ni karakter neke osobe, jednom rečju, sve ono što je čini individuom, jedinstvenim bićem.

I klasična homeopatija i elektroakupunkturna dijagnostika imaju svoje prednosti i mane. Za sve osobe koje ne vole da drugima pričaju o svojim tegobama, za one koji iz bilo kog razloga nisu u stanju da otvoreno komuniciraju ili možda imaju više poverenja u dijagnostičke komjutere, metod EAV će biti mnogo prihvatljiviji od klasične homeopatije. I obrnuto. Na pacijentima je da odluče kako će živeti i kako će se lečiti jer, kako je Paracelzus davno napisao: «Svaki pacijent dobije upravo onakvog lekara kakav mu je potreban, a svaki lekar dobija upravo onakvog pacijenta kakav njemu odgovara.»