Dobre navike - dobro varenje
|
Opstipacija je neugodan poremećaj i posledica je loše prehrane, ali i stresa, premalo kretanja, a loš tajming obroka dodatni su faktori rizika
Popiti našte srca čašu vode s nekoliko kapi soka od limuna i jesti što više voća - uspešna je formula za regulisanje probave, tvrde nutricionisti. Ti naizgled mali a delotvorni trikovi mogu bitno da poboljšaju funkciju creva i tako oslobode od nadutosti, grčeva i sličnih propratnih problema opstipacije od koje, prema poslednjim procenama, pati oko 30 % ljudi u svetu.
Korisna vlakna
Manje od tri stolice nedeljno smatra se poremećajem probave. Ako zanemarimo crevne bolesti kao uzrok poremećaja, većina ljudi pati od kratkotrajne opstipacije, odnosno one koja se javlja zbog, na primer, putovanja, promene sredine ili uzimanja nekih lekova. Najčešći poremećaj je takozvano „sporo prolazno vreme“. Događa se da se pražnjenje viška koji pojedemo odloži i posle uobičajenih 48 sati. Uzroci mogu biti različiti, ali najčešće se radi o lošim životnim navikama: premalo tečnosti, nedovoljno kretanja, ishrana siromašna vlaknima... Kako bi organizam mogao normalno da funkcioniše, dnevno treba uneti između 25 i 35 grama vlakana, a u evropskoj ishrani prosek je između 12 i 15 grama. Na primer, samo jedna šolja pasulja osiguraće 30 grama vlakana.
- Vlakna su nesvarljivi deo voća, povrća i celovitih žitarica i korisna su jer održavaju normalni nivo šećera u krvi, snižavaju holesterol i poboljšavaju funkciju creva. Ona pomažu i u održavanju telesne težine. Istraživanja pokazuju da su osobe koje su 10 godina konzumirale barem 20 grama vlakana dnevno imale 3,5 kilograma manje od onih koji su uzimali isti broj kalorija, ali uz 40 odsto manji unos vlakana, objašnjava dr Mirjam Stopard u knjizi „Pobedite starenje“. Ona savetuje da se žitarice konzumiraju za doručak, jer u jednom obroku osiguravaju minimum 7 grama vlakana, a od povrća prednost daje peršunu, kupusu, radiču i krompiru.
Kad ishrana nije dovoljna
Ipak, ponekad nije dovoljno da promenite samo prehrambene navike i stil života, već su za lečenje opstipacije neophodni i laksativi. S obzirom na način delovanja, postoje različite vrste: laksativi koji nadražuju nervni sistem, oni koji deluju tako da povećavaju masu crevnog sadržaja...
Ali, najbolji su oni koji na prirodan način stimulišu rad creva, odnosno oni koji na „zdrav način“ iritiraju sluzokožu i pored toga što rešavaju trenutni problem, generalno i poboljšavaju probavu.
Laksativi mogu da se kupe u obliku sirupa, tableta i čepića. Najbrže deluju čepići, najčešće u roku od samo pola sata, a tablete rešavaju problem tako što ste mirni u periodu od 6 do 12 sati.
Na tržištu ima dosta proizvoda protiv opstipacije, i s obzirom na to da nisu svi delotvorni, bez obzira na reklamnu kampanju koja vam šalje sasvim drugačiju poruku, trebalo bi pažljivo da ih koristite.
Najvažnije pravilo: od svega po malo i umereno
Za probavu je važan i redosled uzimanja hrane. Preporučuje se da obrok započnete hranom koja se prva razgrađuje: ugljenim hidratima, zatim slede belančevine, pa tek na kraju masti.
Prebrzi unos hrane takođe nije dobar. To znači da morate da uzimate manje zalogaje i da ih dobro prožvaćete. Nisu zanemarljivi ni društvo ni atmosfera u kojoj jedete.
Smanjite nivo stresa, jer on usporava apsorpciju hrane. Pijte dosta tečnosti između obroka i sledite pravilo: od svega po malo i umereno.