Medena preventiva

Pčelinje proizvode je narod odavno postavio na pijedestal lekovitosti, međutim malo ko zna da su darovi iz košnice pravi lek onda kada se koriste u ishrani. Istraživanja pokazuju da samo svakodnevno konzumiranje meda, u minimalnoj dozi od bar jedne kašičice na dan, obezbeđuje niz korisnih efekata na ljudsko zdravlje. Med nazivaju zlatom prirode i zaboravljenim blagom istorije. Koristi se od davnina. Drevne civilizacije su imale kult meda i smatrali su ga lekom. Pčele med prave od nektara koji biljke luče da bi ih privukle i darivale tom slatkom i lekovitom materijom.

Istorija meda

Med je bio prvi slatkiš koga je čovek okusio, hiljade godina pre pronalaska industrijskog belog šećera, koga u prirodi nema u takvoj koncentraciji. NJegovo unošenje je svojevrsni stres za organizam, a lekari se slažu da je potpomažući faktor u razvoju mnogih bolesti. Za razliku od belog šećera, med sadrži lako usvojive šećere, najviše voćni i grožđani šećer, vitamine, minerale, belančevine, fermente, biljne hormone, alkaloide, flavonoide i brojne nedovoljno istražene lekovite sastojke. Na žalost, danas se roditelji mnogo češće odlučuju da svojoj deci kupuju industrijske slatkiše i kremove, zasnovane na belom šećeru, a ne na medu, koji ima dokazane prednosti za rast i pravilan razvoj dece.

Umesto slatkiša

Deca mogu da konzumiraju med već od prve godine života. Uz kašičicu bagremovog meda u flašici mleka, deca se lakše uspavaju i čvršće spavaju. Još 1985. godine dokazano je da je med odličan za tretman dečjeg bakterijskog proliva, koji je zbog sve većeg prodora industrijske hrane sa aditivima i konzervansima u ishranu i najmanje dece, mnogo češća pojava nego nekada. Tokom 2002. je dokazano da je odličan i za tretman zapaljenja debelog creva, koje je sve češće oboljenje savremenog čoveka, izloženog stresu i nezdravoj ishrani. Naučnici su u više istraživanja, dokazali da redovna upotreba meda stimuliše razmnožavanje korisnih bifidus i laktobacilus bakterija u crevima čoveka, koje nam pomažu da lakše varimo hranu.

Preporuke nutricionista

U istraživanju obavljenom 2001. godine pokazalo se da narodna izreka o medu i mleku kao blagodeti, uopšte nije bez osnova! Naime, pomenute korisne bifidus bakterije ne mogu da se razmnožavaju u mleku, ali kada mu se doda med, njihovo razmnožavanje se pokrene. Nekada je čovek jeo mnogo više voća nego danas, pa je proste šećere potrebne za razmnožavanje ovih korisnih bakterija, kojima je med inače prepun, redovno unosio. Med je odlična zamena za voće. Sprečava razvoj stomačnih tegoba nastalih zbog lošeg varenja. Zato nutricionisti danas sve više preporučuju upotrebu meda u pripremanju jela.